22:46

26.01.2021

22:46

26.01.2021

Glas Amerike

Pitanje nestalih lica je prioritet dijaloga Kosova i Srbije u Briselu i to je deo Vašingtonskog sporazuma postignutog 4. septembra, rečeno je na okruglom stolu predstavnika kosovskih institucija i članova porodica nestalih na Kosovu. Sa skupa je poručno i da, nevezano za briselski dijalog, Kosovo neće odustati od borbe za istinu i rasvetljavanje sudbine još 1.630 osoba.

Predsednik radne grupe za nestala lica Ibrahim Makoli poručio je da je, uprkos problemima koje je izazvala pandemija koronavirusa u proteklih godinu dana, zabeležen napredak u rasvetljavanju sudbine nestalih osoba.

“Uspeli smo da tokom prethodne godine analiziramo odrđenieni broj dokumenata obezbeđenih sa raznih strana, posebno od strane Međunarodnog fonda za ljudska prava kome je u ime obe delegacije (srpske i kosovske) dozvoljen pristup međunarodnim arhivama", rekao je Makoli.

Napomenuo je i da je utvrđeno i nekoliko lokacija na kojima se sumnja da bi se mogli nalaziti posmrtni ostaci osoba stradalih tokom sukoba na Kosovu.

"Krov svega je tačna identifikacija lokacije Križevak i to smo uspeli na osnovu satelitskih snimaka, gde smo pronašli posmrtne ostatke osoba sa naše teritorije”, naveo je on.

Prema njegovim rečima, jedan od uspeha jei to što su Beograd i Priština u Briselu postigli dogovor da pitanje nestalih bude prioritet u budućim pregovorima.

“Uspeli smo da uradimo nacrt jednog dokumenta koji sadrži sve zahteve koji su konstatno slatiod strane porodica nestalih prema institucija u zadnjih 20 godina. Ovaj dokument nije konačan dok god ne budemo imali sveobuhvatni dogovor izmedju Kosova i Srbije, za normalizaciju odnosa. Nasuprot tome nikad necemo stati sa radom na otkrivanju sudbine nestalih i dijalog u Briselu nece uticati na rad nasih institucija”, kazao je Makoli.

Direktor Instituta za sudsku medicinu u Prištini Arsim Grdžaliju je istakao da se posmrtni ostaci u prištinskoj mrtvačnici ne poklapaju sa krvnim grupama brojnih uzoraka.

"Više od 2000 osoba sahranjeno je bez DNK analize. Imamo i oko 30 porodica koje odbijaju da daju krv i pored visokog postotka da je neko njihov u mrtvačnici. Tokom prošle godine imali smo 14 akcija na terenu, na Kosovu i Srbiji,od kojih je 11 pozitivno rezultiralo, dok je nekoliko ostataka bilo iz Drugog svetskog rata", kazao je Grdžaliju.

Šef komisije Vlade Kosova za nestala lica Kuštim Gara podvukao je da pitanje nestalih predstavlja prioritet. On je podsetio da se još uvek traga za 1630 osoba.

“Kada je reč o pronalaženju nestalih, Kosovo je u boljoj poziciji u odnosu na druge zemlje, ali to ne znači da ćemo odustati dok ne pronađemo sve. Pažljivo ćemo istraživati sve lokacije. Bitno je da istaknemo činjenicu da je pitanje nestalih prioritet dijaloga u Briselu i to je deo potpisanog sporazuma 4. septembra u Vašingtonu”, kazao je Gara.

Pojedini članovi porodica nestalih smatraju da nemaju razloga da budu zadovoljni radom institucija, jer ni posle 20 godina ne znaju ništa o svojim najmilijima.

“Sada idu izbori 14. februara i ovo je prvi sastanak koji je održan u poslednjih godinu dana upravo zbog ovih izbora, da mi ovde slušamo laži i prazna obećanja koja slušamo punih 20 godina”, rekla je za Glas Amerike Silvana Marinković iz Gračanice kojoj je 1999. godine kidnapovan suprug.

Skup je počeo odavanjem pošte nedavno preminulim članovima Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih, među kojima je i Milorad Trifunović, jedan od koordinatora Resursnog centra za nestala lica na Kosovu.