10:48

09.05.2021

10:48

09.05.2021

Beta

Šefovi diplomatija Evropske unije će sutra u Briselu održati strategijsku raspravu o snažnijem političkom angažovanja EU s partnerima na Zapadnom Balkanu i "zahuktavanju zajedničkih potencijala, partnerskom delanju u sučeljavanju sa svetskim izazovima ".

To se navodi u pripremnom dokumentu za sutrašnje ministarsko zasedanje EU na kojem će se sagledati kako da se „zajedno oblikuje zajednička budućnost unutar Evropske unije kroz hitne i zajedničke akcije“, s ciljem da se takođe „ojača saradnja na polju bezbednosti“.

Visoki predstavnik EU Žozep Borel će ministrima dati na uvid „non-pejper“, u kojem se predočava da je jasan cilj Zapadnog Balkan puno članstvo u EU.

Jedan od visokih zvaničnika EU je novinarima rekao da ministri žele da utvrde kako da poboljšaju saradnju sa Zapadnim Balkanom „zarad stabilnosti i bezbednosti same EU, a Unija može biti bezbedna i zaštićena samo ako je i Zapadni Balkan bezbedan i otporan, s tim da se uveća mogućnost za proces koji taj region vodi u Evropsku uniju“.

Ministri inostranih poslova Unije će to dodatno razmotriti i kad u utorak budu zasedali u formatu „Opšti poslovi“, a šefovi država ili vlada treba u junu da razgovaraju kako odnose sa Zapadnim Balkanom ugraditi u strategijske prioritete EU.

U pripremnom dokumentu se podvlači da su ključna tela EU istakla „jasnu evropsku perspektivu regiona“, a Borel će predočiti analizu Evropske službe za međunarodne poslove (EEAS) u kojoj stoji da je „ugrađivanje Zapadnog Balkana u Uniju politički, bezbedosni i ekonomski interes EU, jer je to geostrategijsko ulaganje u stabilnu i naprednu Uniju“.

U „non-pejperu“ EEAS-a se ističe da je snažno prisustvo EU najbolji način da se spreči okretanje Zapadnog Balkana nekim drugim stranama u svetu, čime se jasno ukazuje na cilj EU da umanji upliv Kine i Rusije u regionu.

Pored ostalog se stavlja do znanja da postupak pregovora Srbije i Crne Gore o članstvu u Uniji treba ubrzati, ali se predočava takođe da vlasti u Beogradu i Podgorici moraju da „povećaju dinamičnost svog reformskog programa, posebno u pogledu vladavine prava i uprave, i konsoliduju svoju geopolitičku orijentaciju“.

Dalje se navodi da Beograd i Priština, s obzirom na to da obe tamošnje vlade sada imaju čvrstu podršku biračkog tela, treba da iskoriste priliku da postignu sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa, jer kako se primećuje, nema vremena za gubljenje.

„Non-pejper“ Borelovog tima podseća na činjenicu da je „Zapadni Balkan integralni deo Evrope“ i da bi „ekonomski i demografski učinak punog uključivanja regiona (u Uniju) bio manji u odnosu na prethodne procese proširivanja EU“.

„Bruto domaći proizvod regiona je manji od jedan odsto stanovništva EU, a njegovi žitelji predstavljaju oko četiri odsto populacije Unije, dok bi geopolitička korist za EU bila značajna“, dodaje se u dokumentu.

Prema zaključku EEAS-a, „trideset godina od raspada Jugoslavije, ujedinjenje kontinenta je postalo politički imperativ za Evropsku uniju“.

I, kako se navodi, za EU je to potvrda njenih vrednosti, jačanje strategijske autonomije Unije, „očuvanje njenog neposrednog susedstva od suprotstavljenih spoljnjih uticaja i ključni geopolitički prioritet, čime zaslužuje da se politička pažnja ponovo preusmeri na taj region kao celinu“.

U Borelovom „non-pejperu“ stavlja do znanja da je „jasan cilj Zapadnog Balkan puno članstvo u EU, a svaka sugestija za neki drugi put je odvlačenje pažnje s lošim posledicama po snažni posao koji se nužno mora odraditi da bi se ostvarila vizija ujedinjene, snažne i napredne Evrope", zaključuje se.