16:59

31.07.2021

16:59

31.07.2021

REL

Kosovska policija uhapsila je u petak, 30. jula, jedna osobu u Đakovici, koja se sumnjiči da je provalila u stan povratnice Dragice Gašić, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa sekciju na albanskom (REL) portparol Kosovske policije u Đakovici, Nuset Đurkaj.

On je kako dalje javlja ovaj medij kazao, da je A.O. (1979), uhapšen zbog sumnje da je provalio u stan zbog krađe.

„Policijska stanica u Đakovici je odradila odličan posao i uhapsila je osumnjičenog, kod koga su pronađeni ukradeni predmeti iz stana u kome se nalazila Gašić. Slučaj je već procesuiran, dok je osumnjičeni A.O., u prisustvu advokata, priznao krivično delo za koje se sumnjiči”, rekao je Đurkaj.

On je dodao da slučaj provale u stan u kojem živi Gašić nema etničko poreklo, i istakao kako navodi ovaj medij, da „lopovluk ne poznaje ni nacionalnost ni veru“.

Ovaj medij podseća da se Dragica Gašić vratila u svoj stan u utorak, 27. jula, nakon posete sestri u Klini.

Ona je za Radio Slobodna Evropa rekla da je slučaj provale u stan odmah prijavila kosovskoj policiji.

Kako je tada rekla, u stanu su nedostajale njene lične stvari, hrana, sigurnosna kamera i uređaj za internet.

Kosovska policija potvrdila je da je istog dana, ispred zgrade u kojoj živi Gašić, postavljen policijski stražar.

Iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju su u saopštenju nakon što je Dragici Gašić obijen stan naveli da će o ovom „incidentu“ obavestiti Brisel i međunarodne misije i potvrdili da će nadoknaditi nastalu štetu i nastaviti da joj pomaže kako bi ona opstala u Đakovici.

I misija OEBS izrazila je zabrinutost zbog događaja u Đakovici, kojim se sprečava pravo na povratak raseljenih, a posebno obijanje stana Dragice Gašić.

Misija ove evropske organizacije za bezbednost na Kosovu oglasila se nakon što je prvoj i jedinoj povratnici u Đakovicu, Dragici Gašić, 27.jula dok je bila odsutna, obijen stan i iz njega ukradeno više stvari.

Dragica Gašić je prva srpska povratnica u Đakovici 21 godinu od rata. Nakon što je krajem juna javnost upoznata sa tim da se Gašić vratila da živi u Đakovici, jedanaest nevladinih organizacija iz ove opštine zatražilo je od lokalnih vlasti da je što pre isele i najavilo podnošenje peticije kosovskoj vladi.

Nedavno je ujedno Opština Đakovica podnela tužbu, putem koje je zatražila da se Gašić „poništi ugovor o izdavanju stana sa zahtevom za privremenu meru“.

Ova povratnica je u više navrata izjavljivala da se napadi na njenu kuću dešavaju svakodnevno, a da u prodavnicu i pekaru ide samo u pratnji policije. Ujedno su i pojedini mediji izvestili o tome da su prijatelju srpske povratnice u dva navrata izbušene gume na automobilu i skinute registarske tablice naslovljene na Novi Pazar.

Međutim, kako je direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković, saopštio da je gazda marketa u Đakovici navodno zabranio da se Dragici Gašić prodaju namirnice, ova kancelarija je angažovala dostavu hrane.

Incidenti usmereni protiv Dragice Gašić, neko vreme nisu nailazili na osudu međunarodnih predstavnika na Kosovu, sve do početka jula, kada su iz misije OEBS-a na Kosovu, u izjavi za KoSSev, ukazali na važnost nastavka procesa povratka.

Oni su osudili incidente usmerene protiv Gašić i naznačili da su „neprihvatljivi pokušaji zastrašivanja nekog ko želi da se vrati svojoj kući i živi u miru sa svojim susedima“.

Precizirali su da je pravni okvir na Kosovu povodom povratka jasan, te su pozvali sve uključene strane da podrže vladavinu zakona. Takođe su pozvali građane da prijave policiji počinioce incidenata usmerenih protiv Gašić.

Istog dana oglasio se i specijalni predstavnik generalnog sekretara i šef UNMIK-a, Zahir Tanin.

Tanin je, podsetivši na nedavna dešavanja u vezi sa, kako je kazao „nerešenom situacijom“ srpske povratnice, ukazao na važnost promocije i zaštite prava svih povratnika.

Tada je ujedno i nemački ambasador u Prištini, Jorn Rode (Jörn Rohde), pozvao građane Kosova i institucije da podrže proces povratka, jer, kako je rekao, to je osnovno ljudsko pravo.

Prethodno su incidenti usmereni protiv Dragice Gašić, poziv za iseljenje, kao i podizanje tužbe za oduzimanje stana naišli na osudu nevladinih organizacija kako u Prištini, tako i u Beogradu.