20:16

26.01.2022

20:16

26.01.2022

Radio Slobodna Evropa

Dok Rusija gomila trupe na granici sa Ukrajinom, države Zapadnog Balkana su bez jedinstvenog odgovora kako bi postupile ako do eskalacije sukoba u Ukrajini dođe.

Skoro osam godina nakon što je Rusija zauzela ukrajinsko poluostrvo Krim i podržala separatističke borce na istoku Ukrajine, bivša sovjetska republika postala je žarište potencijalno najopasnijeg sukoba između Istoka i Zapada od Hladnog rata.

Na Zapadnom Balkanu, Kosovo i Severna Makedonija - članica NATO saveza, pružili su podršku Ukrajini.

Kosovske bezbednosne snage su se stavile na raspolaganje Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), a Severna Makedonija analizira mogućnost učešća u slučaju eventualne NATO intervencije.

"Rusko raspoređivanje oružanih snaga provokativan je i destabilizirajući čin koji umanjuje sigurnost evropskog kontinenta", izjavila je ministarka odbrane Severne Makedonije Slavjanka Petrovska.

Dok dva člana Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željko Komšić i Milorad Dodik ćute, treći – Šefik Džaferović podržava "napore na zaštiti teritorijalnog integriteta" Ukrajine.

Iz institucija Crne Gore i Srbije nije odgovoreno za Radio Slobodna Evropa (RSE) kakav je odnos prema ukrajinskoj krizi, a zvaničnici ovih država nisu se oglašavali po pitanju rusko-ukrajinskog konflikta.

Diplomatske akcije Zapada, kako bi se sprečio konflikt u Ukrajini, u toku su. U Parizu su 26. januara započeti razgovori zvaničnika Francuske, Nemačke, Rusije i Ukrajine.

SAD i saveznici su upozorili da bi se Rusija mogla suočiti sa nikad težim sankcijama ako se odluči da napadne Ukrajinu, Pentagon je stavio deo trupa u pripravnost, a deo članica NATO saveza raspoređuje opremu u istočnoj Evropi.

Rusija poriče planove za invaziju na Ukrajinu, uprkos tome što je na granicama rasporedila oko 100.000 vojnika.

Na izjavu iz Hrvatske reagovala i Ukrajina
Ukrajinska kriza izazvala je i diplomatsku krizu sa Hrvatskom - članicom EU i NATO saveza. Na izjavu predsednika Hrvatske Zorana Milanovića reagovalo je 26. januara ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine - pozivom hrvatskoj ambasadorki u Kijevu Anici Džamić na razgovor i upućivanjem protestne note Zagrebu.

Milanović, koji je i vrhovni zapovednik hrvatskih oružanih snaga, najavio je 25. januara da će – ako dođe do eskalacije situacije u Ukrajini - hrvatsku vojsku povući.

Više od 250 hrvatskih vojnika nalazi se na granici Poljske i Litvanije sa Rusijom, gde je u toku NATO misija "ojačane prednje prisutnosti"­.

Nagađanja u hrvatskim medijima o broju vojnika iz Hrvatske koji bi se pridružili eventualnoj NATO intervenciji, Milanović je negirao.

"Ja ne znam ništa o tome, a vrhovni sam zapovjednik Hrvatske vojske. Gledam priopćenja po kojima NATO pojačava prisutnost, šalje neke izvidničke brodove. Mi s tim nemamo ništa i nećemo imati ništa. To garantiram. Ne samo da neće slati, nego ukoliko dođe do eskalacije, povući će se do zadnjeg hrvatskog vojnika", izjavio je Milanović.

Hrvatski predsednik je ocenio i da Ukrajini "nije mesto u NATO-u", a državu je nazvao "korumpiranom".

Ukrajinsko Ministarstva spoljnih poslova saopštilo je da Milanovićeve izjave vređaju sećanje na Ukrajince i strance koji su dali svoje živote za budućnost Evrope.

Izrazili su duboko razočaranje zbog toga što je predsednik Hrvatske uputio primedbe o članstvu Ukrajine u NATO-u i neadekvatnoj pomoći toj zemlji "u pozadini ruske agresije".

Zbog Milanovićevih izjava Ukrajini se 25. januara javno izvinio hrvatski premijer Andrej Plenković.

Bezbednosne snage Kosova uz SAD
Podrška Kosova Ukrajini došla je sa državnog vrha – od predsednice Vjose Osmani i ministarstva odbrane.

Da Kosovo stoji uz Ukrajinu i podržava njen suverenitet i teritorijalni integritet nakon ruske agresije 2014. godine i nedavnog gomilanja ruskih trupa na granicama, stoji u ranijem odgovoru kabineta predsednice Kosova za RSE.

Dodaje se da Kosovo ne podržava samo Ukrajinu, već i saveznike – Sjedinjene Američke Države i NATO, kao i sve države koje žele da unaprede demokratske vrednosti.

"Republika Kosovo je odlučna u svojoj evroatlantskoj orijentaciji, tako da radimo zajedno sa našim saveznicima u borbi protiv autokratskih režima, uvek u odbrani slobode i demokratije", saopšteno je iz kabineta.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani izrazila je podršku Ukrajini i u Tviter objavi 22. januara.

Bezbednosne snage Kosova spremne su da budu uz američke u svakoj misiji gde je to potrebno, naveli su u Ministarstvu odbrane Kosova za RSE. Podsetili su da su se Bezbednosne snage Kosova razvijale uz podršku SAD.

"SAD najbolje znaju koje se komponente kosovskih snaga mogu angažovati u eventualnim operacijama u odbrani evroatlanskih vrednosti, što je i vizija i aspiracija Kosova", dodaje se u odgovoru.

Bezbednosne snage Kosova su u procesu transformacije u vojsku Kosova. Skupština Kosova je 2018. usvojila izmene zakona koje to omogućuju, a predviđeno je da transformacija traje deset godina. Sjedinjene Države podržavaju ovaj proces.

Kosovo teži članstvu u NATO savezu.

NATO na Kosovu ima mirovnu misiju KFOR, koja je tu od juna 1999. godine, kada su se nakon rata srpske snage povukle.

Rusija, ali ni Ukrajina, ne priznaju nezavisnost Kosova, koja je proglašena 2008. godine.

Stav Albanije

Iljir (Ilir) Meta, predsednik Albanije, ponovio je da ta država podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, te pozvao na vraćanje diplomatiji.

“Vojna agresija na Ukrajinu nedvosmilena je pretnja evropskoj sigurnosti i teško kršenje međunarodnog prava”, naveo je Meta u objavi na Facebook-u od ponedeljka, 24. januara.

“Pridružujem se brizi naših partnera iz NATO-a zbog nezabeleženog porasta broja ruskih trupa i vojne tehnike na granicama s Ukrajinom i pretnje vojnom agresijom na suverenu i prijateljsku državu”, napisao je Meta.

Albanija je članica NATO-a od 2009. godine.

Ruske vojne akcije za Skoplje 'provokacija'
Severna Makedonija podržava diplomatske akcije za mirno rešavanje spora u Ukrajini, a ministarka odbrane Slavjanka Petrovska je izjavila i da vojska analizira mogućnost učešća ako eventualno dođe do intervencije NATO-a.

Ona je u izjavi lokalnim medijima objasnila da je angažovanje vojske Severne Makedonije definisano konvencijom o savezničkim snagama pod komandom NATO saveza u Evropi i da svaka država članica po potrebi stavlja na raspolaganje svoju opremu i vojne jedinice.

Odluku o angažovanju vojske donosi Vlada, ali i predsednik države kao vrhovni vojni zapovednik.

Petrovska je naglasila da Severna Makedonija u potpunosti podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, a da institucije prate razvoj događaja u toj državi i na njenim granicama.

"Rusko raspoređivanje oružanih snaga provokativan je i destabilizirajući čin koji umanjuje sigurnost evropskog kontinenta. Severna Makedonija podržava napore NATO-a i OEBS-a da smire napetu situaciju. Stabilnost Evrope trebalo bi da bude cilj svih", izjavila je ministarka odbrane.

Dodala je da Rusija nije uputila zahtev Severnoj Makedoniji da se povuče iz NATO alijanse, kao što je to zatraženo od Bugarske i Rumunije.

Ministarka odbrane Slavjanka Petrovska na dužnost je stupila 16. januara, kada je u Severnoj Makedoniji izglasana nova Vlada koju predvodi koalicija Socijaldemokratskog saveza (SDSM) i albanske Demokratske unije za integraciju (DUI).

U BiH odgovorio samo jedan član Predsedništva
Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Šefik Džaferović istakao je u odgovoru za RSE da BiH poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama.

"Podržavam napore koji se preduzimaju na zaštiti njenog teritorijalnog integriteta, smirivanju tenzija i osiguranju mira i stabilnosti. Nadam se da će postojeći formati diplomatskih pregovora dovesti do deeskalacije trenutne situacije", saopštio je Džaferović.

Iz kabineta druga dva člana Predsedništva Željka Komšića i Milorada Dodika nije odgovoreno za RSE na pitanja o ukrajinskoj krizi.

Članovi Predsedništva BiH do sada nisu bili saglasni o stavovima na unutrašnjem i spoljnopolitičkom planu.

Deo analitičara ocenjuje da Dodik, lider vodeće partije u bh. entitetu Republika Srpska - Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), uživa podršku Rusije. Dodik je na meti kritika Zapada zbog secesionističke politike - blokade institucija BiH i političkih poteza kojima pokušava da državne nadležnosti prenese na entitet Republiku Srpsku, iako je to protivno Ustavu.

Dodik, koji je pod američkim sankcijama, protivi se i ulasku BiH u NATO.

Crna Gora u NATO, ali ćuti
Zvaničnici Crne Gore, države koja je od 2017. godine članica NATO saveza, nisu se oglašavali po pitanju ukrajinske krize.

Na upite RSE nije odgovoreno iz Ministarstva vanjskih poslova i kabineta predsednika države Mila Đukanovića.

Crna Gora se trenutno suočava sa političkom krizom, uz mogućnost da padne vlada premijera Zdravka Krivokapića.

Krivokapićeva Vlada izabrana je 4. decembra 2021. glasovima poslanika prosrpskog Demokratskog fronta (DF), Demokrata i Građanskog pokreta URA. Ta koalicija je u avgustu 2020. pobedila na izborima, čime je Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića nakon tri decenije vlasti prešla u opoziciju.

Iako je njegova stranka u opoziciji, Milu Đukanoviću traje mandat na mestu predsednika Crne Gore.

Kritičari Vlade u Crnoj Gori isticali su mogućnost porasta ruskog uticaja, uz ocenu da je Demokratski front proruski nastrojen.

Srbija se ne oglašava
Vlast u Srbiji, predvođena Srpskom naprednom strankom koju vodi predsednik države Aleksandar Vučić, nije se oglašavala povodom ukrajinske krize. Na upit RSE nije odgovoreno iz Ministarstva spoljnih poslova.

Najavljeno je da će se 27. januara predsednik Srbije sastati sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom, ali agenda sastanka nije saopštena.

Srbija nije članica NATO saveza, a skupštinskom rezolucijom iz 2007. deklarisala se kao vojno neutralna država, bez pripadnosti bilo kom vojnom bloku u svetu.

Iako je Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, u godišnjim izveštajima institucija EU ponavlja se zabrinutost zbog ruskog uticaja. Rusija u Srbiji drži monopol u energetskom sektoru, produbljuje vojnu saradnju i pruža podršku Beogradu koji se protivi nezavisnosti Kosova.

Srbija nije uskladila svoju spoljnu politiku sa evropskom i do sada nije uvela sankcije Moskvi. Sankcije EU su na snazi nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine.

Uprkos zapadnim kritikama, Srbija oružje nabavlja od Rusije, a poslednji dogovor sklopljen je krajem 2021. godine, u momentu kada su oči Zapada bile uprte u Moskvu zbog tenzija u Ukrajini.

Rusija je, pored aneksije Krima, 2014. godine podržala i separatističku pobunu u istočnoj Ukrajini.

Više od 14.000 ljudi je ubijeno u regionima Donjeck i Lugansk, za skoro osam godina borbi između pobunjenika koje podržava Rusija i ukrajinskih snaga, a mirovni sporazum iz 2015. je daleko od ispunjenja.