15:34

06.07.2022

15:34

06.07.2022

RSE

Policija Kosova bi trebala da uhapsi Milana Radoičića ukoliko kroči na teritoriju Kosova, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) tužilac Osnovnog tužilaštva u Uroševcu, Rasim Maljoku (Maloku).

Radoičić je potpredsednik Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba, koja ima podršku zvaničnog Beograda.

Dok je na Kosovu je za njim na snazi poternica zbog umešanosti u slučaj "Brezovica", on se 5. jula naveče obratio javnosti iz okoline Leposavića, jedne od četiri opština na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom.

"Mom narodu na severu, a i svim Srbima, samo da kažem, a i onima drugima, tu sam, vratio sam se, a vi znate šta to znači. Jer odavde nazad nema, živela Srbija", rekao je Radoičić u kratkoj video poruci. Poručio je da "pravi teror nad srpskim narodom tek počinje".

Tužilac Maljoku sumnja, međutim, da je ovaj video snimak nastao 5. jula, kada je javno objavljen.

"Vlasti bi trebale da ga uhapse. Normalno da je moguće da je došao, snimio poruku i napustio [teritoriju Kosova] ili da je postojao snimak od ranije koji je sada objavljen kako bi se izazvao neki osećaj kod Srba u političke svrhe. Ne verujem ni da je bio [na Kosovu], ali ipak je na Vladi da proveri te podatke", kaže Maljoku.

Iz Vlade Kosova i Policije do objavljivanja ovog teksta niko nije odgovorio na upite da li imaju informacije da se Milan Radoičić nalazi na Kosovu, te da li se preduzimaju neke mere.

Poternica zbog 'zastrašivanja svedoka'

Za Milanom Radoičićem je na Kosovu raspisana poternica zbog umešanosti u slučaj "Brezovica", u okviru kog je zbog zloupotrebe službenog položaja uhapšen i funkcioner Srpske liste i bivši gradonačelnik Štrpca Bratislav Nikolić. Radoičić se sumnjiči za “zastrašivanje svedoka u toku krivičnog postupka”.

U slučaju "Brezovica" pojedinci se optužuju za zloupotrebu službenog položaja oko izdavanja građevinskih dozvola u zoni gde gradnja nije dozvoljena. Tužilaštvo je ranije saopštilo da su neki od optuženih, među kojima je i Nikolić, dobijali na poklon vile i automobile.

Kosovske vlasti su 6. januara saopštile da je zamrznuto oko šest miliona evra zbog sumnje da su osobe koje se dovode u vezu sa slučajem "Brezovica", taj novac stekle na nezakoniti način.

Milan Radoičić je 3. februara ove godine uspeo da izbegne hapšenje tako što je pobegao sa graničnog prelaza Brnjak na severu Kosova. Policija Kosova je tada saopštila da su Radoičića zamolili da parkira vozilo radi dalje istrage, a da se on potom automobilom brzo udaljio nazad ka teritoriji Srbije.

Zbog tog događaja su tri pripadnika Policije Kosova suspendovana.

Tužilac Maljoku ne veruje da je Radoičić 5. jula na Kosovo, kao jeste, stigao legalnim putem već da je najverovatnije koristio alternativne prelaze.

Kome se Radoičić obratio?

Izvršni direktor Kosovskog instituta za pravdu Ehat Miftaraj smatra da se Milan Radoičić video porukom obratio direktno kosovskim institucijama kako bi im stavio do znanja da on i dalje ima veze putem kojih može da uđe na teritoriju Kosova, te da kontroliše kriminalne grupe na severu.

"To je prva poruka koju je želeo da pošalje Kosovu, Srbiji i međunarodnoj zajednici. U drugu ruku, on je i među pojedincima koji se nalaze na crnoj listi SAD, povezanih sa kriminalnim radnjama i kršenjem ljudskih prava. Tako da, on pokušava da kaže da kosovske institucije nisu zatvorile sve alternativne puteve na severu, to je poruka i Policiji Kosova", smatra Miftaraj.

Napominje da kosovska policija, ali i državni tužilac moraju biti aktivniji kada je reč o severu Kosova, odnosno da osiguraju bezbednost za ljude koji žive u tom regionu, a da oni koji se nalaze na poternicama budu uhapšeni.

"Živimo u demokratskom svetu, ne možemo u potpunosti zatvoriti granice, uvek će biti ilegalnih granica ali Kosovo mora da obrati više pažnje na taj deo Kosova, da ostvari bolje veze i da ima više informacija o situaciji", kaže on.

Sa druge strane, politikolog Ognjen Gogić, koji je jedno vreme bio aktivan u civilnom sektoru na severu Kosova, poruku Milana Radoičića tumači na potpuno drugačiji način.

Prema njegovoj oceni, Radoičić se obratio zvaničnom Beogradu i Srpskoj listi jer "postoje neke indicije da oni žele da ga se oslobode, odnosno da on prestane da bude politički faktor".

"Moguće da se on obratio onima koji žele da ga otpišu i koji žele da iskoriste ovu situaciju kada je on na poternici Prištine i pod sankcijama SAD, da ga možda politički marginalizuju", kaže Gogić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u nekoliko navrata javno stao u odbranu Milana Radoičića, kada su kosovske vlasti protiv njega vodile istragu.

Gogić sumnja i da se Radoičić zadržavao na Kosovu, već smatra da se odmah nakon snimanja poruke vratio u Srbiju.

"Da je hteo da bude na Kosovu on bi se obratio ljudima sa mosta na Ibru ili kod spomenika Knezu Lazaru u Severnoj Mitrovici", ukazuje on.

Svi Radoičićevi pravni prestupi

Poruka Milana Radoičića dolazi u trenutku kada vlasti iz Srbije oštro reaguju na odluku Vlade Kosova od 29. juna, kojom se Srbiji uvode recipročne mere oko ličnih karata i zahteva preregistracije automobila sa oznakama gradova na Kosovu koje izdaju organi Srbije – na RKS (Republika Kosovo) tablice.

Te tablice, koje su se uglavnom koristile na severu Kosova, zvanična Priština godinama je smatrala nelegalnim, ali ih je do prošle godine tolerisala.

Inače, za Milanom Radoičićem je i ranije bio raspisan nalog za hapšenje zbog sumnje da je povezan sa ubistvom opozicionog političara Olivera Ivanovića. Međutim, taj nalog je bez objašnjenja povučen marta 2021. godine.

Milan Radoičić se nalazi i na crnoj listi SAD zbog sumnje da, zajedno sa biznismenom sa severa Kosova Zvonkom Veselinovićem i još desetak drugih Srba, pripada koruptivnim mrežama povezanim sa međunarodnim organizovanim kriminalom.

Pravosudnim organima u Srbiji Milan Radoičić je poznat od 2011. godine. Tada je protiv njega i Zvonka Veselinovića, biznismena sa severa Kosova podignuta, optužnica kojom su obojica bili optuženi za prisvajanje 32 kamiona Hipo Alpe Adria Lizinga.

Optužnica je podignuta pred Specijalnim sudom u Beogradu, a vremenski se podudarala sa odlukom Beograda da počne dijalog sa Prištinom i pozivom Srbima sa severa Kosova da uklone barikade.

Obojica su pravosnažno oslobođeni optužbi 2016. godine.

Veselinovića je KFOR te 2011. godine označio i kao osobu koja je organizovala postavljanje barikada 2011. godine na severu Kosova i izazivanje nereda u tom regionu.

Barikade su po prvi put postavljene te 2011. kako Kosovo ne bi uspostavilo vlast na severu i od tada su, na neki način, postale simbol nestabilnosti na severu Kosova, koje je 2008. proglasilo nezavisnost.