14:33

19.08.2022

14:33

19.08.2022

RSE

Policija Kosova ima saznanja da na teritoriji Kosova deluju "ilegalne grupe ili organizacije" iz Srbije, a Specijalno tužilaštvo iz Prištine vodi istragu protiv nekih od njih. To je iz kosovske policije potvrđeno za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Zbog istrage tužilaštva, dodaju u policiji, ne mogu da iznose nikakve druge podatke u vezi sa ovim pitanjem.

"Kosovska policija, u saradnji sa drugim bezbednosnim institucijama na Kosovu, kao i sa međunarodnim partnerima, obrađuje sve podatke u vezi sa ilegalnim grupama koje mogu da naruše javni red i bezbednost", navodi se u odgovoru.

RSE se obratio i Specijalnom tužilaštvu, ali odgovor do objavljivanja teksta nismo dobili.

Na šta je upozorio Albjin Kurti?

Premijer Kosova Aljbin Kurti je krajem marta upozorio javnost da desetak ekstremno desničarskih organizacija iz Srbije pokušava da destabilizuje bezbednosnu situaciju na Kosovu, ali nije dao preciznije informacije, odnosno o kojim organizacijama se radi ili na koji način bi mogla da se izazive destabilizacija.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) 8. avgusta, takođe nije želeo da otkrije o kojim organizacijama je reč, uz obrazloženje da ne želi da im podiže rejting tako što će spomenuti "imena prinčeva iz srednjeg veka".

Ipak, otkrio je da se radi o organizacijama koje se javno aktiviraju na praznike kao što je 28. jun, kada se obeležava Kosovska bitka iz 1389. godine.

"Situacija kao što je sukob donosi im željenu slobodu, a aktivno se bave i društvenim mrežama. Borimo se sa njima svim kapacitetima koje imamo, suočavamo se sa njima", rekao je kosovski premijer.

RSE se obratio i Ministarstvu unutrašnjih poslova sa upitom da li je delovanje desničarskih organizacija iz Srbije zabranjeno na Kosovu i zatražilo spisak organizacija o kojima je govorio i kosovski premijer, ali odgovor nije stigao.

Sa druge strane, Ismailj Hasani, sociolog religije iz Prištine i Predrag Petrović iz beogardskog Centra za bezbedonosnu politiku, ocenjuju da desničarske grupe iz Srbije mogu da doprinesu povećanju tenzija između Kosova i Srbije a među narod unesu dodatni nespokoj i brigu.

Dvojica stručnjaka podvlače i da se delovanje ekstremno desnčarskih grupa iz Srbije dovodi u vezu sa ratom u Ukrajini, koji je počeo krajem februara nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin naredio vojnu operaciju.

Kosovske vlasti su u nekoliko navrata poručivale kako je Srbija "satelit2 Rusije", te da Beograd i Moskva rade na destabilizaciji Zapadnog Balkana.

Organizacije "povezane" sa Vidovdanom, Moskvom i barikadama

U Srbiji postoji niz organizacija koje svoje delovanje vezuju za Vidovdan, odnosno 28. jun kada se obeležava godišnjica od Kosovske bitke iz 1389.

Većina njih, kroz neke svoje aktivnosti, deluje i na Kosovu.

Tako Pokret "1389" svake godine organizuje dolazak Srba na Gazimestan 28. juna, kada se na Kosovu obeležava godišnjica od Kosovske bitke.

Inače, 28. jun je i praznik Srpske pravoslavne crkve (SPC) – Vidovdan.

Na zvaničnoj web stranici pokreta "1389" se navodi da su "pravoslavno državotvorno narodno humanitarno udruženje, koje se bavi očuvanjem duhovnih, istorijskih, kulturnih i drugih vrednosti srpskog naroda i afirmacijom tradicije uz nezanemarivanje potrebe za razvojem države".

"Radimo na preporodu Pravoslavne državotvornosti sa naglaskom na državotvorne i blagorodne dinastije Nemanjića (srednjevekovni začetnici srpske državnosti prim.red.), Obrenovića i Karađorđevića (dve dinastije koje su se na vlasti smenjvale u Srbiji tokom devetnaestog i u prvoj polovini dvadesetog veka prim.red.) u Srbiji i Romanovih u Rusiji (poslednja ruska carska porodica prim.red.)", stoji u opisu.

Inače, "1389" je desničarski pokret iz Srbije, čiji se pripadnici otvoreno zalažu za "odbranu" Kosova i protiv su razgovora o normalizaciji odnosa u okviru dijaloga. Članovi ovog pokreta su bili i na barikadama na severu Kosova 2011. godine.

Bivši lider tog pokreta, Miša Vacić, je na poslednjim predsedničkim izborima u Srbiji bio kandidat za predsednika ispred grupe građana "Srpski patriota". Potpise za predsedničku kandidaturu predao je uz bakljadu.

Informativna služba Srpske desnice je tada saopštila da je do Republičke izborne komisije stigao u "blindiranom džipu ruskih registarskih tablica". U koloni vozila sa srpskim i ruskim zastavama neka vozila su imala oznaku "Z", simbol ruske invazije na Ukrajinu.

Osim pokreta "1389", Radio Slobodna Evropa je identifikovao još neke organizacije, koje se uklapaju u opis "ekstremno desničarskih organizacija, koje imaju srednjovekovni duh mističnog pravoslavlja", kako ih je nazvao kosovski premijer.

On je u ranijim izjavama za lokalne medije na Kosovu rekao kako su te organizacije "jednom nogom u Beogradu, a drugom u Moskvi".

"Pokret za odbranu Kosova i Metohije" je formiran 2020. godine, dok je povereništvo otvoreno i na samom Kosovu početkom ove godine. Kako je tada saopšteno iz te organizacije, "povereništvo će raditi na očuvanju pokrajine u sastavu Srbije".

Za glavnog poverenika imenovan je Nebojša Jović iz Severne Mitrovice, opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova, dok su članovi i iz srpskih sredina južno od Ibra, Zvonko Mihajlović iz Štrpca i Nenad Kojić iz Vitine.

Početkom marta je ovaj Pokret uputio "apel za podršku Rusiji", osuđujući to što je Srbija podržala Rezoluciju UN, kojom se osuđuje agresija na Ukrajinu.

"Zato najoštrije osuđujemo ovaj sramotni gest koji je suprotan najvažnijim tradicijama i životnim interesima srpskog naroda", navode pored ostalog.

Da su barikade na severu Kosova "inspiracija" desničarskih organizacija pokazuje i podatak da je "Pokret Srpski sabor Zavetnici" početkom 2012. godine osnovala grupa ljudi koja je bila na barikadama na severu Kosova.

Međutim, ovaj Pokret je u avgustu 2019. godine postao politička stranka pod nazivom Spska stranka Zavetnici.

"Zavetnici" redovno održavaju proteste u Beogradu protiv festivala kosovske kulture "Mirdita, dobar dan!".

Milica Đurđević Stamenkovski, koja je na čelu ove ekstremne desničarske srpske stranke, takođe je na poslednjim predsedničkim izborima u Srbiji bila kandidatkinja.

Ova stranka je naziv dobila, kako je navedeno na njihovom sajtu, po uzoru na istorijsko iskustvo u kojem središnju tačku zauzima kosovski zavet.

Neke organizacije deluju kao humanitarne ali takođe organizuju "Vidovdanske akcije", povodom obeležavanja godišnjice od bitke na Kosovu.

Jedna od njih je "Srbi za Srbe" i organizacija "28. jun".

Ko je hapšen poslednjeg 28. juna?

Profesor sociologije religije Ismailj Hasani napominje da su se ekstremno desničarske organizacije najviše pojavile u Srbiji i Hrvatskoj nakon ratova 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije, te da su one bile povezane sa verskim organizacijama.

"Verske organizacije su bile usko povezane i sa državnim vrhom. Ja sam bio u prilici da vidim pojedince koji na Vidovdan manifestuju ekstremno ponašanje", poručuje Hasani.

Policija Kosova je i ove godine na 28. jun uhapsila jednog državljana Srbije zbog "izazivanja verske i nacionalne mržnje".

Hasani smatra da dve strane treba da sarađuju i spreče delovanje desničara koji se, kako kaže, zalažu za ekstremnu politiku, što podrazumeva i sukobe.

"Balkan i dalje vrije", kaže Hasani i dodaje da neke ekstremno desničarske organizacije deluju pod "velom humanitarnog rada" i sa tim povezuje rad Humanitarnog centra u Nišu, gradu u Srbiji na oko 150 kilometara od Prištine.

Prema njegovoj oceni, taj centar je formiran kako bi se izazvala destabilizacija Balkana.

"Ukoliko Rusiji ne bude išao plan, kao što je planirala da reši stvar sa Ukrajinom, bojim se da će sledeći korak biti Balkan, da se zapali vatra na Balkanu. U ovoj situaciji je to teško zamisliti jer je KFOR (vojna misija NATO-a na Kosovu) i dalje tu", kaže Hasani.

Odnos Srbije prema Rusiji posle invazije na Ukrajinu

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Srbiji stižu konstantni pozivi evropskih zvaničnika da uskladi svoju politiku sa zapadnim zemljama i uvede sankcije Rusiji ali su učestali i pozivi za zatvaranje Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.

Sumnja se u humanitarni rad ovog centra jer je zvanična Moskva tražila da se ruskom osoblju dodeli diplomatski status. Reč je o specijalnom statusu koji za sobom povlači određene privilegije poput slobode kretanja ne samo u Srbiji već i u regionu, kao i imunitet u slučaju počinjenog krivičnog dela na teritoriji Srbije.

Vlasti u Srbiji za sada takav status ovom Centru nisu odobrili.

Inače, Srbija računa na podršku Rusije, kao stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), oko pitanja Kosova, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost.

Zvanični Beograd odbija da prizna Kosovo kao državu a dve strane vode dijalog o normalizaciji odnosa u Briselu.

Zašto desničari prizivaju Rusiju?

Predrag Petrović iz beogradskog Centra za bezbedonosnu politiku objašnjava da desničari često sukobe i nasilje "umotavaju u oblandu zaštite Srba na Kosovu".

"Posebno može da bude zabrinjavajuće što sada njihovo delovanje se dovodi u vezu sa ratom u Ukrajini, invazijom Rusije na Ukrajinu, sa tom nadom i željom srpskih ekstremnih desničara da Rusija zapravo pomogne Srbiji da povrati Kosovo pod faktičku suverenost", navodi on.

Dodaje da postoji veliki broj desničarskih organizacija u Srbiji i navodi kako su one razdeljene ali ga upravo to i zabrinjava.

"Upravo ta njihova razdeljenost može da doprinese i boljem širenju desničarskih stavova", navodi Petronić pozivajući se na jedno istraživanje Centra za bezbedonosnu politiku, koje je pokazalo da desničarske organizacije teško "regrutuju" nove članove ali da lako šire dezinformacije i vrednosti koje su u suprotnosti sa demokratijom.

Aktivnosti Rusije na Kosovu

Iako Rusija na Kosovu ima svoju kancelariju za vezu već 16 godina, u javnosti se gotovo ništa ne zna o njihovim aktivnostima.

Ova Kancelarija broji oko desetak diplomata ali se postavlja pitanje šta oni tačno rade na Kosovu, imajući u vidu da je zvanična Moskva oštri protivnik kosovske nezavisnosti a, zajedno sa Srbijom, radi i na sprečavanju učlanjenja Kosova u međunarodnim organizacijama.

RSE se obratio ovoj Kancelariji sa upitom koje su njihove aktivnosti na Kosovu i kako komentarišu što je nekoliko ruskih državljana proterano sa Kosova, ali odgovor nije stigao.

Isti upit je poslat i Ambasadi Ruske Federacije u Beogradu, međutim odgovor nije stigao do zaključenja teksta.

Zvanična Priština je do sada nekoliko državljana Rusije proglasila nepoželjnim osobama a među posledniima je bila novinarka Daria Aslamova.

Ona je najpre privedena prilikom pokušaja da uđe na Kosovo iz pravca Srbije pod sumnjom da se bavi špijunažom ali je potom puštena i proglašena nepoželjnom osobom.