15:28

28.09.2022

15:28

28.09.2022

RSE

Evropski parlament (EP) će tražiti od Evropske unije (EU) da obustavi pristupne pregovore sa Srbijom dokle god Srbija ne uvede sankcije Rusiji.

Ovo stoji u nacrtu izveštaja o novoj strategiji EU u procesu proširenja, a u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid.

"Dati prioritet usklađivanju zemalja pristupnica sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i nastaviti pristupne pregovore sa Srbijom samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije", ističe se u nacrtu izveštaja.

Oko ovog dokumenta će zastupnici EP raspravljati na spoljnopolitičkom odboru 13. oktobra, a konačna verzija nacrta će dobiti formu Rezolucije Evropskog parlamenta, na glasanju koje se očekuje u toku novembra.

Rezolucije EP nisu pravno obavezujuće za zemlje članice niti ostale evropske institucije.

Evropske socijaldemokrate, druga po veličini grupacija u EP je već saopštila da smatraju da EU ne može da nastavi pristupne pregovore sa Srbijom ako se ne uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i najavilili da će se to uvrstiti u predstojećem izveštaju EP o proširenju.

Srbija jedina država regiona koja nije uvela sankcije Rusiji

Od početka rata u Ukrajini, Evropska unija redovno traži od Srbije da uvede sankcije Rusiji u skladu sa odlukama EU.

Zemlje kandidati za EU bi trebale da progresivno usklade spoljne politike sa politikama Evropske unije, uključujući i sankcije.

Srbija je jedina država regiona koja nije uvela sankcije Rusiji, dok su ostale zemlje Zapadnog Balkana usaglasile sve politike sa politikama EU.

Prošle nedelje su Ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije, Nikola Selaković i Sergej Lavrov, potpisali u Njujorku, na marginama 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Plan konsultacija svojih ministarstava za period 2023-2024.

Evropska unija je reagovala naglasivši da je "ozbiljno zabrinuta" zbog potpisivanja ovog dokumenta te da time Srbija šalje signal "da namerava da ojača saradnju sa Rusijom".

Najverovatnije bez pomaka u pristupnom procesu 2022. godine

Srbija od 2014. godine pregovara članstvo u EU. Vladavina prava kao i odnosi sa Kosovom se smatraju ključnim elementima koji određuju napredak pristupnog procesa. Međutim od početka rata u Ukrajini, 24. februara, odnosi sa Rusijom postaju takođe važni i oni će biti ključni za odluku o otvaranju novog klastera.

Srbija je imala relativno nizak stepen ukslađivanja sa politikama EU, upravo zbog neusklađivanja sa odlukama koje se tiču Rusije. Budući da po pravilu, zemlja koja cilja članstvo mora biti sto od sto usklađena sa politikama EU, jedino uoči punopravnog članstva, do početka ove godine nije vršen tako oštar pritisak na zvanični Beograd.

Međutim, agresija Rusije na Ukrajinu je promenila pristup briselskih institucija i redovno se od Srbije traži da uvede sankcije Moskvi, budući da je jedina zemlja u regionu ali i kontinentu koja to do sada nije uradila.

Poslednji put je Srbija otvorila klaster četiri koji se odnosi na zelenu agendu, u decembru 2021., odnosno pre rata u Ukrajini.

Prema Evropskoj komisiji – instituciji koja ocenjuje spremnost jedne zemlje u integracijama, Srbija je spremna da otvori i klaster tri koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast. Ovaj klaster bi, u principu, trebao da se otvori u decembru ove godine.

Međutim, sada, diplomatski izvori tvrde da će 2022. godina proći bez ikakvog pomaka u pristupnim pregovorima, upravo zbog odnosa Srbije sa Rusijom.

Jedina nepoznanica u ovom trenutku ostaje da li sa Srbijom, u decembru, održati političku međuvladinu konferenciju, gde ne bi bilo otvaranja klastera ali bi to bila prilika da se otvoreno razgovara o svim neuralgičnim pitanjima.

Zemlje članice, kako kažu izvori RSE, su podeljene oko ovog pitanja.

Dok su sve države mišljenja da Srbija ne zaslužuje otvaranje klastera, postoje one zemlje koje su mišljenja da je dobro imati političku međuvladinu konferenciju kako bi se ponovila neophodnost da Srbija uvede sankcije Rusiji.

Druga grupa država članica sa druge strane smatra da ne treba preduzeti nikakav korak u procesu pristupnih pregovora, pa ni političku međuvladinu (bez obzira što tu neće biti otvoreni klasteri) dokle god Srbija gaji bliske odnose sa zvaničnom Moskvom.