13:18

22.10.2022

13:18

22.10.2022

DW

Dogovor o priznavanju diploma, kvalifikacija i putovanja samo sa ličnom kartom na Zapadnom Balkanu biće treći pokušaj da Srbija i Kosovo međusobno priznaju diplome. Do sada je to mučilo kosovske Srbe i Albance iz Srbije.

Berlinski proces vraća se u novembru u region. Zemlje Zapadnog Balkana potpisaće sporazum o priznavanju ličnih karata, univerzitetskih diploma, a poslodavci će priznavati stručne kvalifikacije, saopštila je u petak nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

Peripetije sa diplomama

Na Kosovu se na univerzitetskom nivou na srpskom predaje samo na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Mitrovici (UPKM). Ovu instituciju koja je deo obrazovnog sistema Srbije, vlasti u Prištini smatraju ilegalnom te ne priznaju diplome njenih studenata.

U Srbiji, s druge strane, obrazovanje na univerzitetskom nivou na albanskom jeziku dostupno je samo na odeljenju Ekonomskog fakulteta u Subotici u Bujanovcu zbog čega veliki broj Albanaca iz Bujanovca, Preševa i Medveđe studije na maternjem jeziku pohađa na Kosovu, ređe u Severnoj Makedoniji. Diplome sa Kosova vlasti u Srbiji im ne priznaju, a i one iz Severne Makedonije moraju da se nostrifikuju.

Upravo zato je priznavanje diploma prepoznato kao ključ za integraciju manjinskih zajednica još u najranijoj fazi Briselskog dijaloga. Još 2011. Beograd i Priština su dogovorili da omoguće diplomiranim studentima obe strane da nostrifikuju diplome. Nostrifikacija se odnosila na priznavanje diploma kosovskih univerziteta u Srbiji i srpskih na Kosovu, dok se verifikacija, poseban proces na kom je Kosovo insistiralo van dijaloga, odnosila na priznavanje diploma UPKM na Kosovu.

Traljava nostrifikacija

Nostrifikacija je bila neslavan proces. Prema dostupnim podacima, 13 diploma iz Srbije nostrifikovano je na Kosovu, dok je 374 diploma sa Kosova priznato u Srbiji, navodi predsednik Odbora za ljudska prava iz Bujanovca Belgzim Kamberi.

Za DW dodaje da bi novi sporazum bio pozitivan rezultat i iskorak, ali ipak ima rezerve dok ne vidi tačan tekst sporazuma. Do tada, podseća na probleme:

„Albanci iz Srbije koji su školovani na Kosovu ne mogu da se zaposle niti nastave školovanje u Srbiji“, kaže Kamberi. „Odgovornost države je da pronađe rešenja za ostvarivanje prava svojih građana. Kako Vlade Kosova za diplome Srba sa Kosova, tako i Vlade Srbije za diplome Albanaca iz Srbije.“

Šta sa diplomama UPKM?

Iako ima paralela u položaju dve zajednice, verifikacija diploma UPKM na Kosovu jeste išla nešto bolje od procesa nostrifikacije nakon što su Beograd i Priština 2016. iznova dogovorili sprovođenje sporazuma iz 2011.

Do decembra prošle godine, kada je verifikacija diploma UPKM obustavljena u potpunosti, verifikovano je 1.752 diploma uglavnom kosovskih Srba, ali i pripadnika drugih manjinskih zajednica koje se obrazuju na srpskom jeziku na Kosovu.

Jedan od razloga što je verifikacija diploma bila uspešniji proces je i to što je od verifikacije diploma sudskog, policijskog i administrativnog osoblja zavisila integracija bivših radnika srpskog sistema u kosovski sistem i sprovođenje briselskog sporazuma.

Evropska komisija je kroz poslednji izveštaj o napretku pozivala vladu Kosova da obnovi rad Komisije za verifikaciju diploma čiji mandat nije obnovljen od decembra 2021. ali i na proširenje mandata komisije na srednjoškolske diplome.

Na taj način, poručili su iz Brisela, trebalo bi olakšati pristup manjinskih zajednica kosovskom tržištu rada, najpre onom u javnom sektoru. Zakon kaže da tu mora biti barem deset odsto zaposlenih iz redova manjinskih zajednica što trenutno nije slučaj.

Bez viza između BiH i Kosova

Deo najavljenih sporazuma je i onaj koji se odnosi na putovanje po zemljama regiona samo uz lične karte. Za mnoge zemlje ovaj deo sporazuma ne donosi novosti, ali donosi dobre vesti za građane Kosova i BiH koje bi prema, najavi nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, trebalo da ukinu vizni režim.

Vest bi obradovala mnoge, posebno kosovsku bošnjačku zajednicu koja godinama iznosi zahteve za viznom liberalizacijom. Usled viznog režima, građani dve strane morali su da apliciraju za vizu u Skoplju ili Tirani kako bi posetili rodbinu, poznanike ili poslovno putovali.

Još jedna implikacija mogla bi biti i dalje poboljšanje u slobodi kretanja između Kosova i Srbije. Uprkos prostoru koji je postojao, novi sporazum o slobodi kretanja između Beograda i Prištine nije iskoristio priliku da ispravi manjkavosti iz prošlosti.

Sa srpskom ličnom kartom gradova na Kosovu i dalje se ne mogu preći kosovski prelazi sa Albanijom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom, a sa kosovskom ličnom kartom se ne može iz Srbije izaći na svim prelazima sa Rumunijom i drugim zemljama.

Dragiša Mijačić, direktor InTER-a i koordinator srpske Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35, ističe da je to posledica nedovoljne svesti u međunarodnim krugovima, pa ni među pregovaračima u procesu dijaloga između Kosova i Srbije da u potpunosti reše pitanja slobode kretanja stanovnika Kosova, bez obzira koju ličnu kartu poseduju.

Ističe da bi Berlinski proces trebalo iskoristiti kao instrument da se to najzad i učini. Istovremeno, Mijačić se nada i da će se Berlisnki proces vratiti originalnoj zamisli.

Da li Berlinski proces guši Otvoreni Balkan?

„U početku se mnogo očekivalo od ove inicijative, dok je vremenom entuzijazam značajno smanjen. Od velikih tema vezanih za ekonomski razvoj i infrastrukturno povezivanje došlo se do teme povezivanja mladih kroz regionalnu kancelariju, koja je svakako jako važna ali ne i dovoljna da bi ovaj proces održala visoko na agendi“, kaže Mijačić za DW.  

„Berlinski proces treba iskoristiti za nastavak infrastrukturnog povezivanja regiona kroz izgradnju saobraćajne, energetske i telekomunikacione infrastrukture, zajedničkog rešavanja pitanja nabavke energenata, ali i zajednički rad na suzbijanju nelegalnih migratornih tokova“, dodaje Mijačić.

Upozorava međutim da je važno harmonizovati Berlinski proces i Otvoreni Balkan. „Ova dva procesa ne treba gledati kao međusobno konkurentna već kao procese koji se dopunjuju. Ukoliko se pak insistira da Berlinski proces uguši Otvoreni Balkan, bojim se da će u tim okolnostima više štete imati Berlinski proces nego Otvoreni Balkan.“