Ozbiljna korupcija u vladi i nedostatak istrage i odgovornosti za rodno zasnovano nasilje pominju se kao neki od najozbiljnijih problema u izveštaju američkog Stejt departmenta o ljudskim pravima.

Ostali problemi u izveštaju za 2022. uključuju druge oblike nasilja, kao i zločine ili pretnje etničkim manjinama i drugim marginalizovanim grupama.

Američki državni sekretar Entoni Blinken je, objavljujući izveštaj, rekao da izveštaji objavljeni za dobar deo zemalja sveta pokazuju posvećenost Sjedinjenih Država unapređenju ljudskih prava u svetu.

Korupcija i netransparentnost u Vladi

U danas objavljenom izveštaju za 2022. godinu u delu o Kosovu pominje se da zakon predviđa krivične kazne za funkcionere umešane u korupciju, ali da vlada nije primenila zakon u celosti.

„Bilo je nekoliko slučajeva prijavljivanja korupcije na nivou vlasti. Zvaničnici su se ponekad nekažnjeno upuštali u koruptivne radnje. Nedostatak delotvornog sudskog nadzora i krhkost sprovođenja zakona doveli su do ovog problema“, navedeno je u izveštaju.

Ocenjeno je da su na neke slučajeve korupcije u više navrata ulagane žalbe i da je pravosudni sistem povremeno dozvoljavao zastarevanje predmeta.

„U decembru 2021. godine, Kosovski institut za pravosuđe je identifikovao 11 slučajeva korupcije koji su rizikovali zastarelost, a u januaru sedam ovih predmeta je zastarelo“, kaže se u izveštaju.

Agencija za borbu protiv korupcije i Državna revizorska služba se takođe pominju u izveštaju kao odgovorni za borbu protiv korupcije u vladi.

„Agencija za borbu protiv korupcije je do septembra objavila 29 mišljenja o konkretnim slučajevima koji su potencijalno bili sukobi interesa i aktivnosti koje mogu predstavljati sukob interesa u budućnosti. Tužioci su podigli 150 optužnica u vezi sa korupcijom, a za 34 slučaja kazne su izrečene do oktobra“.

U izveštaju za 2022. godinu pominje se i da su nevladine organizacije na Kosovu, ali i međunarodne organizacije, nekoliko puta isticale neuspehe pravosudnog sistema da kažnjava slučajeve korupcije, tako da vrlo malo slučajeva visokih zvaničnika, uključujući i ove prekršaja, okončani su kaznama.

Štaviše, u delu o korupciji, pomenute su i dve velike istrage o korupciji na granici između Kosova i Albanije.

„Istrage su rezultirale hapšenjem 74 službenika kosovske policije, dva službenika kosovske carine i 34 službenika albanske policije“.

„Potom su u septembru tri policijska službenika osuđena na 15 do 30 meseci zatvora zbog zloupotrebe položaja, primanja mita i pružanja pomoći za šverc robe na graničnim prelazima između Kosova i Srbije.

U delu izveštaja se pominje da proces započet 2019. godine protiv bivšeg ministra poljoprivrede Nenada Rikala i dalje nema epilog.

On i još osam zvaničnika ministarstva optuženi su za zloupotrebu položaja, jer su navodno manipulisali grantovima.

Diskriminacija i društvene zloupotrebe

U delu o nedostatku istraga o rodno zasnovanom nasilju, u izveštaju se pominje da žrtve često ne prijavljuju takve slučajeve, uključujući seksualno i drugo nasilje, zbog društvene stigme i nedostatka poverenja u vlasti.

„Do septembra [2022.], tužioci su istražili 160 slučajeva silovanja i podneli 30 tužbi.

U izveštaju se pominje silovanje 11-godišnje devojčice u Prištini od strane petorice osumnjičenih - jedne odrasle osobe i četiri maloletne osobe.

„U decembru su tužioci podneli tužbu protiv osumnjičenih, optužujući ih za trgovinu ljudima, korišćenje seksualnih usluga žrtve trgovine ljudima i dečiju pornografiju.

Zatim je pomenuto i ubistvo 35-godišnje trudnice u dvorištu Univerzitetskog kliničkog centra Kosova, u novembru.

Osumnjičeni, njen suprug, izbegao je hapšenje i izvršio samoubistvo dva dana kasnije.

„Policija je potvrdila da je žrtva ranije prijavila nasilje u porodici i da je pod policijskom zaštitom.

Izveštaj takođe zaključuje da manje žena ima rukovodeće pozicije u preduzećima, policiji ili vladi.

„Institucija narodnog advokata je izvestila da su žene često izložene diskriminatornoj praksi zapošljavanja, kao i oblicima diskriminacije, uključujući seksualno uznemiravanje na radnom mestu, kako u javnom tako i u privatnom sektoru.

Prema nalazima izveštaja, žene na Kosovu „su nedovoljno zastupljene na tržištu rada, pošto je samo jedna od pet žena aktivan deo formalnog tržišta rada".

---