14:32

11.10.2020

14:32

11.10.2020

RTK

Kašnjenje usvajanja Zakona o ekonomskom oporavku usled pandemije Kovid-19 koči aktivnosti privatnih preduzeća, kazao je Špejtim Kući, direktor preduzeća „Solid“ koje posluje sa gubitcima.

Nacrt zakona o ekonomskom oporavku, nakon šest neuspeha, sutra je ponovo na dnevnom redu vanredne sednice Skupštine Kosova.

Privatna preduzeća su više puta izrazila zabrinutost zbog nakupljenih problema usled posledica poslovanja u uslovima pandemije, koji su ugrozili njihov opstanak.

Jedno od preduzeća koje očekuje pomoć vlade nakon usvajanja Zakona o ekonomskom oporavku je preduzeće za proizvodnju cipela „Solid“ u Suvoj Reci, čiji se proizvodi osim na lokalnom tržištu plasiraju na tržištima Francuske, Nemačke, Grčke, Italije, Severne Makedonije, Crne Gore i na afričkom kontinentu.

Izvršni direktor ove fabrike Špejtim Kući je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa rekao da državne institucije ne obraćaju pažnju na privatni sektor, posebno na prerađivačku industriju.

Istakao je da je u preduzeću trenutno zaposleno oko 300 ljudi, kao i to da su prodaja i izvoz opali i do 30 odsto. Ovaj pad uticao je na finansijske prihode, zbog čega postoje poteškoće u proizvodnji.

„Održavamo isti broj radnika, svojim snagama, a nema posla za sve, trudimo se da ne otpuštamo radnike. Jednostavno, novac vadimo iz džepa i ulažemo ga u posao, vodimo bitku da ne smanjimo broj radnika i da proizvodnja opstane, nadajući se da će se država okrenuti privatnom sektoru“, naglašava Kući.

Vlada mora da pokrije troškove zarada radnika

Kući se nada da će usvajanjem i sprovođenjem zakona o ekonomskom oporavku vlada moći da subvencioniše isplate radnika, kako bi finansijski olakšala rad preduzeću.

"Očekujemo da će vlada pokriti troškove kompanije za plate i doprinose radnika za tri meseca kako ne bismo zaustavili proizvodnju. U martu, aprilu i maju iplatili smo sve radnike i nismo odbili subvencije od vlade", rekao je Kući.

Tokom marta i aprila, Vlada Kosova, na osnovu Fiskalnog paketa za vanredne situacije, mesečno je izdvajala 170 evra za radnike u privatnom sektoru.

Nacrt zakona o ekonomskom oporavku Kovid -19, osnovni je dokument kojim se namerava da finansijski podrži privatna preduzeća, nakon gubitaka izazvanih pandemijom koronavirusa. Taj nacrt zakona iznosi 385 miliona evra.

Opozicione stranke u kosovskoj skupštini, Pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova, ne glasaju o zakonu, tvrdeći da on ne ispunjava zahteve preduzeća.

Izglasavanje ovog zakona, između ostalog, omogućilo bi građanima koji daju doprinose da sa svojih računa u Kosovskom fondu penzijske štednje povuku 10 odsto sredstava, a vladi oko 100 miliona evra iz Kosovske agencije za privatizaciju.

MMF ne podržava povlačenje iz povereničkih fondova

Međunarodni monetarni fond (MMF)nije podržao inicijativu Vlade Kosova da povuče 10 odsto sredstava iz Fonda penzijske štednje, jer to smanjuje buduće penzije i ograničava količinu kapitala na tržištu.

Iako opravdava fokus dela sredstava Kosovske agencije za privatizaciju (KAP) za mere za ublažavanje i oporavak u budžetu za 2021. godinu.

Ali, privredni subjekti na Kosovu, Privredna komora Kosova, Američka privredna komora u Prištini, Kosovska poslovno udruženje, Privredna komora i Klub proizvođača Kosova, nekoliko puta su tražili od poslanika Skupštine Kosova da glasaju o Nacrtu zakona jer mnogima od njih preti opasnost od zatvaranja.

Politički rat uništava ekonomiju

Neodobravanje ovog nacrta zakona u Skupštini Kosova događa se zbog političkih animoziteta između pozicije i opozicije, ocenjuje profesor na Univerzitetu u Prištini Mejdi Bektaši. Prema njegovim rečima, ovaj politički rat uništava ekonomiju i posledice su nepopravljive.

„Poslanici moraju da okončaju svoje političke sporove i ozbiljno razmišljaju o opstanku preduzeća i najsiromašnijih slojeva stanovništva. Jer ako se ovaj trend nastavi, ekonomski pad će na Kosovu biti dva ili tri puta veći nego u drugim zemljama u regionu. Skupština Kosova treba da bude u službi tekućih poslova i da štiti funkcionisanje preduzeća. U suprotnom, politička borba protiv ekonomije biće destruktivnija od bilo kog drugog pritiska“, rekao je Bektaši.

MMF je, takođe ocenio da su građani Kosova i ekonomija teško pogođeni pandemijom. Fiskalne i finansijske politike ublažile su uticaj udara na domaćinstva i preduzeća, iako je nedostatak političkog konsenzusa do sada sprečio snažniji odgovor politike.

Rukići: Preko 30.000 hiljada radnih mesta biće izgubljeno do kraja godine

Predsednik Privredne komore Kosova Berat Rukići rekao je da kriza u ekonomiji ne pogađa one (poslanike) u parlamentu koji donose odluke, jer su članovi njihovih porodica zaposleni u javnim institucijama.

Dosadašnji gubici u ekonomiji Kosova izazvani pandemijom, prema njegovim rečima, iznose milijardu evra, a do kraja godine mogu da izgube preko 30 hiljada radnih mesta, upozorio je Rukići objavom na Fejsbuk nalogu.

Ne mogavši da odobri Nacrt zakona o ekonomskom oporavku, Vlada Kosova je krajem septembra opredelila 60 miliona evra za nadoknadu gubitaka usled posledica pandemije kovid-19, ali nadoknadu nije dobila većina preduzeća.

Transfer od 60 miliona evra "da bude transparentan"

Transfer ovih sredstava trebalo bi da se distribuira transparentno, zahteva MMF. Planirana sredstva treba da osiguraju zaštitu radnih mesta u preduzeću.

Prema MMF-u, kriterijumi prihvatljivosti za ove fondove trebalo bi da budu jasni, a spiskovi korisnika treba da budu javni.