21:25

26.06.2020

21:25

26.06.2020

Maja Denić, RTK2

Knjiga „Mitovi srpske istorije“ predstavljena je u Srpskom kulturnom centru u Prištini. O knjizi, kao i značaju kulturnog nasleđa, govorili su istoričari Dejan Ristić i Miloš Mitić, kao i restaurator-konzervator Strahinja Đorđević.

Da li su zvona Notr Dama odjekivala zbog pobede Srba na Kosovu polju, gde je sahranjen despot Stefan,  da li je Stefan Nemanja jeo zlatnim viljuškama,  gde su glave kneza Lazara i Karađorđa,  da li je Marko Kraljević junak ili turski vazal, da li je Vuk Branković izdajnik, samo su neka od pitanja kojima se bavio istaknuti istoričar Dejan Ristić u svojoj knjizi „Mitovi Srpske istorije“.

„Ova knjiga pod naslovom „Mitovi srpske istorije“  koja je objavljenja krajem prošle godine je i na moje iznenađenje izazvala veliko interesovanje javnosti. Ova knjiga je za nekoliko meseci dostigla tiraž od 10 000 primeraka, što je zaista za jednog istoričara podatak koji je potpuno neverovatan.U njoj je sabrano 20 mitova, ne mogu da kažem najznačajnijih, ali svakako među najznačajnijim mitovima naše istorije. To su mitovi koji su odredili naš nacionalni identitet, koji predstavljaju ugaoni kamen našeg nacionalnog identiteta, čijom su se analizom bavili mnogi naši veliki naučnici“, istakao je istoričar Dejan Ristić.

Restaurator-konzervator Strahinja Đorđević je istakao da je kroz bavljenje kulturnom baštinom i kroz literaturu koja dodiruje istoriju umetnosti, informacije koje je saznavao iz knjige, doživljavao na drugačiji način. Đorđević je takođe napomenuo da moramo biti obazrivi kada govorimo o srpskoj nacionalnoj istoriji.

"Ono što sam ja primetio je da svakako postoje neki istorijski događaji koji su se zbili na prostorima naše Srbije, koji su ekstremno važni za identirtert našeg naroda, svakako imaju drugo gledište kada ih postmatrate iz konteksta mitova, koji su na neki način uspeli da prevagnu nad istorijsklim činjenicama. To je detalj koji je na meni ostavio utisak, pored prvog mita u knjizi, da li se koristio escajg na srpskom dvoru u vreme velikog župana Stefana Nemanje. Ukoliko konzumiramo neku literaturu, apropo Dejanove knjige, uvek trebamo konsultovati ljude koji se bave istorijom, ja sam tako doživeo knjigu to je glavana poruka da trebamo znati istinu i da istina mora da preovlada mit, koji se ne treba ukidati, treba ga negovati“,  rekao je Đorđević.

Nakon predstavljanja knjige, usledo je razgovor posvećen kulturnom nasleđu.

"Usle ove pandemje, negde smo shvatili da je kulturno nasleđe nešto što je nama potrebno, a ona smo shvatili koliko smo nemarni prema tom kulturnom nasleđu. Krenula je prvih mesec dana pomama među nama umetnicima da se pronađu neki snimci, slike, fotografije, da se podignu neki novi sajtovi, da se to predstavi. Bila bi greška da to prestane sa prestankom pandemije, da mi to nemamo zabeleženo. Ja stalno govorim kolegama da ovaj 21. vek iskoristimo i za to. Iskoristimo 21.vek i na taj način sačuvati, prezentovati, predstaviti nekom, prevoditi naše nasleđe na druge jezike, predstaviti ga celom svetu“, smatra Miloš Mitić, istoričar.

"Kulturno nasleđe je resurs, jedini resurs koji nije prirodno.Ono što je veličanstveno u kulturnom nasleđu je to što je nepresušan resurs, ali neobnovljiv. Onog momenta kada se neka jedinica kulturnog nasleđa uništi, to se više ne može obnoviti. Kulturno nasleđe je nešto na šta treba da budemo ponosni , zato što je ono što smo mi kao Srbi darovali regionalnoj, evropskoj i svetskoj kulturi jeste ono bez čega se oni ne mogu na celovit način razumeti i poznavati. Čini mi se da svi trebamo da budemo svesni da smo istovremeno i tvorci i čuvari kulturnog nasleđa“, rekao je Dejan Ristić.

Na kraju je istaknuti istoričar Dejan Ristić poručio da treba da govorimo o kultrnom nasleđu, da ga vratimo u fokus interesovanja i da shvatimo koliko je ono beskrajno značajno.