14:35

27.07.2020

14:35

27.07.2020

Aleksandra Nićić, RTK2

Kosovski vez datira iz daleke prošlosti i jedan je od elemenata nematerijalne kulturne baštine. Ručni radovi u kojima je zastupljena ova vrsta veza našli su svoje mesto na izložbi u Srpskom kulturnom centru u Prištini.

Jednu od prvih uglednih škola kosovskog veza na srpskom vladarskom dvoru držala je kraljica Jelena Anžujska, žena Uroša Prvog i majka potonjih vladara Dragutina i Milutina. Tradiciju kosovskog veza danas neguju članice Udruženja žena “Avenija” čiji radovi su izloženi u SKC-u u Prištini.

“Karakterističan je po okviru crne boje, posle Kosovskog boja je najzastupljeniji kosovski božur, uokviren crnim koncem. Vidite bilo koji vez, da li su to cvetovi ili neki drugi motivi, uokviren je crnim koncem, to je jedna od karakteristika kosovskog veza…Mi moramo da se trudimo da sve ono što je deo naše tradicije i naše vrednosti, da pokažemo i drugima”, kaže Gordana Đorić predsednica Udruženja žena “Avenija”.

Kosovskim vezom su ukrašavani i odevni predmeti, kao i predmeti pokućstva, na kojma su zastupljeni geometrijski ornamenti tamnijih boja.

“Ovo sam naučila još kao mala, jer pripadam generaciji koja je morala sve da zna, koju je majka učila od malena da mora da zna da veze, da plete, da se sprema za udaju...Udavale su se devojke i bez kosovskog veza, ali ona koja je imala tu spremu, računala se kao vredna…Ovo je mnogo vredno, a da bi uradio neki motiv moraš ceo da mu se posvetiš, da smisliš šta ćeš da uradiš, da nacrtaš pa da preneseš na platno ili već od nekog urađenog dela da preneseš na platno. To su radile naše bake, mame, ali sam radila i ja, one su to trukovale”, kaže Radmila Vasić.

Ova vrsta veza iziskuje dosta vremena, a zahteva i koncentraciju. Međutim, sve je manje devojaka i žena koje su posvećene ovoj vrsti ručnog rada.

“Znam puno devojaka koje bi volele ovo da rade i da nauče, ali nemaju vremena”, zbog tempa života, jer mnogo brzo živimo”, rekla je Radmila Vasić.

“To su unikati i jako su traženi, što je važno. Obukle smo haljine sa vezenim motivima, jako su traženi, a zovu nas da izradimo haljine za naše sugrađanke, a zvali su nas iz Beograda da pošaljemo tamo neke modele jer imaju mogućnost da prodaju”, poručuje Gordana Đorić.

U okviru projekta “Nematerijalno je bogatstvo”, koje je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, u SKC-u Prištini se predstavljaju elementi važni za očuvanje kulture  i tradicije.

“U okviru projekta predstavićemo sedam elemenata kulture koji su upisani u nacionalni registar. Mi smo do sad predstavili tri elementa: Bela vila, Ženidba Kraljevića Marka i kosovski vez…Važno je da očuvamo našu tradiciju i kulturu, pogotovu nematerijalnu kulturu, koja se polako gubi, naročito kada se radi o nematerijalnoj kulturi na KiM”, kaže Dušica Vasić iz Srpskog kulturnog Centra.

Zbog korona virusa događaju su prisustvovali samo predstavnici medija. U Srpskom kulturnom centru u Prištini biće predstavljeni i ostali elementi nematerijalne kulturne baštine. Sledeća izložba biće posvećena tehnici tkanja bošči u Pomoravlju.