14:06

29.07.2020

14:06

29.07.2020

Aleksandra Nićić, RTK2

O lepoti srpske ženske nošnje u Pomoravlju trajne zapise su ostavili Atanasije Urošević, Grigorije Božović, Sanja Zlatanović i Mirjana Đekić. Bošča, svakako zauzima posebno mesto pa joj je u Srpskom kulturnom centru u Prištini posvećena i izložba, jer su upravo za ovaj odevni predmet vezane uspomene brojnih generacija.  

Na tkanom parčetu pregače – kecelje, žene i devojke iz Pomoravlja su izražavale bogatstvo svojih ideja, onda kada je njihov život bio vezan isključivo za kuću, okućnicu, ali bošča i danas ima svoju primenu.

“Može se reći da je u Kosovskom pomoravlju bošča još uvek živa tradicija, živa umetnost, ona se održava, nije prestala sa izradom, još uvek se nosi na svečanim prilikama, posebno na svadbama”, kaže Zoran Maksimović.

Bošče predstavljaju pravo kulturno blago, čega su svesni u Kulturno - prosvetnom centru “Božidar Mitrović Šandor“ u Šilovu, koji planiraju stalnu postavku ovog odevnog predmeta,u čiju lepotu će se uveriti i svi budući posetioci.

“Sve te žene prilikom izrade ovih bošči na neki način unose i svoje stvaralaštvo, iskazuju svoju ljubav, svoje trenutno emotivno stanje, svoju veštinu…”, kaže direktor Kulturno – prosvetnog centra “Božidar Mitrović Šandor“ u Šilovu Mladen Stanković.

Zoran je autor knjige “Bošče kosovskog Pomoravlja-beleg tradicije”. One bele svetle, sa cvetnim motivima, simbolima mladosti i čistote, nosile su devojke i tek pristegle neveste.  

“Mi imamo bošču za svaku posebnu priliku, imamo bošču venčanicu koja se isključivo koristi za venčanje, imamo koje se koriste za svadbeno ,,zamesuvanje”, svadbeno ,,zaigruvanje”, to su običaji karakteristični za Kosovsko Pomoravlje, imamo bošče koje koriste žene koje su u bliskom srodstvu sa određenim slavljenikom i koje su u daljem srodstvu. Žene iskazuju preko bošča poruku drugima u kom su svojstvu, status na tom veselju, tako da imamo bošče koje se koriste i za druga veselja, kao što su krštenje, povojnica, a imamo crne i braon bošče i za smrtne slučajeve i sahrane. Braon bošče sa određenim plavim šarama, teget se koriste mahom za smrt šireg člana porodice, a crne bošče koriste uglavnom starije žene ili žene koje su u žalosti za užim članom porodice”, objašnjava razlike Zoran Maksimović.  

 Projekat ,,Nematerijalno je bogatstvo” u SKC-u Prištini  podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.   

“Nematerijalna kultura je u procesu nestajanja, svi na neki način gledaju da tu našu kulturu na neki način unište, mi se trudimo da kroz ovaj projekat očuvamo nematerijalnu kulturu“, rekla je Dušica Vasić ispred Srpskog kulturnog centra.

Bošča je jednako majka, koja je u nju uvijala hleb, njome pokrivala nejač u kolevci, u njoj nosila plodove sa njive i bašte, kao i hranu kopačima, oračima i žeteocima. Zbog svega toga, ovaj deo srpske narodne nošnje zaslužuje i posebnu pažnju. Izložbi posvećenoj bošči su zbog pandemije prisustvovali samo predstavnici medija. U SKC-u u Prištini će uskoro biti prikazana još tri elementa nematerijalne kulturne baštine.