15:10

02.09.2020

15:10

02.09.2020

Marija Perić, RTK2

U sklopu predstvaljanja elemenata srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa, u SKC u Prištini održano je predavanje o običajima Lazarica. Ukazano je na značaj ovog drevnog običaja i pesama koje domovima pred kojima se pevaju donose berićet i blagostanje.

Lazarice se u Velikoj Hoči, Orahovcu, Sirinićkoj i Sredačkoj župi povezuju sa Lazarevom subotom i deo su tamošnje tradicije. Za Lazaricu se ranije obično birala devojka koja je siroče, a posebna pažnja i danas usmerena je na oblačenje.

"Posebna pažnja se posvećuje oblačenju Lazara i Lazarice. Lazar u Orahovcu i Velikoj Hoči ima na glavi šubaru ili šešir, okićen je cvećem, nosi belu dugačku košulju, jelek i pojas, nekada su oblačili čakšire, danas dimije. U Velikoj Hoči, Lazarica je cela u belom, kao što je Lazar četvorodnevni u belom povoju, njoj je prekriveno i lice i ruke, ništa se ne vidi, u Orahovcu preko belog platna ide i bošča’’, objašnjava profesorka književnosti i novinarka Olivera Radić.

U nekim krajevima grupe devojaka obilaze domove od ponoći do jutra, u drugim preko dana. Na specifičan način, Lazar najavljuju dolazak Lazarica.

"Lazar u rukama nosi drveni štap, sa zadebljanjem na vrhu, okićen istim cvećem kojim i šešir Lazara i koje Lazarice imaju na glavi, njime udara na vrata i najavljuje dolazak. U Sredačkoj župi Lazar u ruci nosi kišobran, to je profesor Bovan objasnio time što kišobran znači berićet’’, kaže profesorka Radić, ukazujući na raznolikost običaja.

Osim raznolikosti u odevanju, primetne su i razlike u melodijama, ali i različite varijante isitih pesama. Prva pesma izvodi se u kući u kojoj se Lazarice pripremaju, ta ista pesma se potom peva u svim domovima, a zatim se izvode i one posvećene ostalim članovima porodice - od najstarijeg do najmlađem. Pesma govori o blagostanju doma.

"Prva pesma je blagoslov čitavom domu. Dakle od doma, preko kuće, u kojoj braća žive zajedno i jetrve se dobro slažu. Vidimo da se svi pripremaju za Lazarice, da dvorovi moraju da budu pometeni, kaže se u pesmi: ,,Malo će nam posedit, mnogo će nam razredit’’, što znači - malo će nam sedeti, mnogo će nas blagosiljati, mnogo će nam pesma ispevati’’, objašnjava profesorka Radić.

O ovom drevnom običaju i Lazaričkim pesmama znamo zahvaljujući neumornim sakupljačima koji su nadahnuto beležili različite elemente narodnog stvaralaštva. Na nama je da njihove zapise približimo savremenim generacijama i time damo skroman doprinos očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa.