Predsednik SAD Donald Tramp odobrio je pogubljenje bivšeg majora američke vojske Nidala Malika Hasana, osuđenog na smrt zbog masakra u vojnoj bazi Fort Hud u Teksasu 2009. godine. Ako kazna bude izvršena streljanjem, biće to prvo takvo vojno pogubljenje u Sjedinjenim Državama od kraja Drugog svetskog rata.

Hasan, vojni psihijatar, ubio je 13 nenaoružanih pripadnika američke vojske i ranio još 32 osobe kada je 5. novembra 2009. otvorio vatru u prepunoj medicinskoj zgradi u Fort Hudu, gde su vojnici čekali preglede i vakcinaciju.

Ministar odbrane Pit Hegset preporučio je izvršenje smrtne kazne, a odluku je potom odobrio Tramp, saopštio je portparol Pentagona Šon Parnel.

„Sudnji dan za Hasana konačno je došao“, napisao je Parnel na mreži Iks.

Hasana je 2013. godine porota sastavljena od 13 oficira proglasila krivim po 13 tačaka optužnice za ubistvo sa predumišljajem i 32 tačke za pokušaj ubistva. Odluka o smrtnoj kazni doneta je jednoglasno, piše BBC.

Tokom suđenja Hasan je tvrdio da je verovao da svojim postupkom štiti muslimane i talibane u Avganistanu. Kasnije je priznao odgovornost i izvinio se zbog „svih grešaka“.

Masakr u Fort Hudu smatra se najsmrtonosnijim napadom van ratnih dejstava koji se dogodio u jednoj američkoj vojnoj bazi.

Hasan je jedan od četvorice zatvorenika koji u američkom vojnom sistemu čekaju izvršenje smrtne kazne. Prema vojnom zakonu, svako pogubljenje mora da odobri predsednik SAD, a pre izvršenja kazne potrebno je da bude okončan i žalbeni postupak.

Datum i mesto pogubljenja odrediće sekretar vojske Adam Tel.

Poslednji čovek pogubljen u američkom vojnom sistemu bio je vojnik Džon Benet, koji je 1961. godine obešen zbog silovanja jedanaestogodišnje devojčice.

Vojni žalbeni sud je 1983. proglasio tadašnji sistem smrtne kazne neustavnim, ali je ona vraćena već naredne godine izvršnom naredbom predsednika Ronalda Regana.

Smrtna kazna i danas je dozvoljena u 27 američkih saveznih država, kao i na saveznom nivou i u vojsci, dok je streljanje kao metoda izvršenja veoma retko.

U Južnoj Karolini je 2025. izvršeno prvo pogubljenje streljanjem u toj državi, a ujedno i prvo takvo u SAD posle 15 godina. Ovu metodu dozvoljavaju još Ajdaho, Misisipi, Oklahoma i Juta.

Tramp je i ranije snažno podržavao primenu smrtne kazne na saveznom nivou. Po povratku u Belu kuću u januaru 2025. izvršnom naredbom ponovo je pokrenuo njenu primenu, nakon moratorijuma koji je tokom mandata Džozefa Bajdena uvelo Ministarstvo pravde.

U Trampovoj naredbi navodi se da je smrtna kazna „neophodno sredstvo za odvraćanje i kažnjavanje onih koji su počinili najgnusnije zločine i dela smrtonosnog nasilja nad američkim građanima“.