Premijer Kosova Aljbin Kurti, izjavio je da Kosovo očekuje da će u narednim nedeljama ili mesecima dobiti status zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, ističući da je zemlja ispunila svoje obaveze u procesu integracija.

U intervjuu za francusku televiziju Frans 24, u emisiji „Talking Europe“, Kurti je rekao da Kosovo ostaje jedina zemlja u Evropi koja nema status kandidata, iako je podnela zahtev za članstvo u decembru 2022. godine.

Naglasio je da je glavna prepreka povezana sa nedostatkom zahteva Evropskog saveta Evropskoj komisiji da da mišljenje o zahtevu Kosova.

„Obavili smo sve svoje dužnosti. Što se tiče demokratskih indeksa za vladavinu prava, borbu protiv korupcije, transparentnost, slobodu medija i izbornu demokratiju, nalazimo se na prvom ili drugom mestu među šest zemalja Zapadnog Balkana“, rekao je Kurti.

Rekao je da je Kosovo spremno da prođe kroz sve faze procesa članstva, bez traženja prečica.

Govoreći o pet zemalja EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, Kipru, Španiji, Rumuniji, Grčkoj i Slovačkoj, Kurti je rekao da su se saradnja i komunikacija sa njima povećale.

Prema njegovim rečima, postoje pozitivni znaci napretka, kao što su priznavanje kosovskog pasoša od strane Španije i podizanje statusa kosovske kancelarije u Atini, ali zvanično priznanje i dalje nedostaje.

Upitan o kritikama izveštaja Evropske komisije za 2026. godinu, posebno o nedostatku napretka u reformi pravosuđa i ograničenim rezultatima u borbi protiv korupcije, Kurti je priznao da ove oblasti ostaju izazov.

„Prihvatamo kritike EU u vezi sa pravosuđem i tužilaštvom. Stoga su reforme počele“, izjavio je.

Kurti je takođe pomenuo osnivanje Biroa za verifikaciju i konfiskaciju neopravdano stečene imovine, rekavši da će proces evropskih integracija dodatno pomoći u reformi pravosuđa, javne uprave i obrazovanja.

U vezi sa Planom rasta EU za Zapadni Balkan, premijer je rekao da je Kosovo izgubilo oko 40 miliona evra zbog političke krize i blokade u parlamentu.

Međutim, izjavio je da su institucije sada funkcionalne i da će Vlada sprovesti predviđene reforme, čak i ako za njih ne budu obezbeđena evropska sredstva.

U delu intervjua o odnosima sa Srbijom, Kurti je govorio o izborima 25. oktobra u ovoj zemlji, opisujući ih više kao referendum protiv bivšeg predsednika Aleksandra Vučića nego kao obične izbore.

Rekao je da se još ne zna ko je pobedio na izborima, jer Studentska lista prvo mora da formira vladu i njene političke orijentacije moraju postati jasne.

U međuvremenu, u vezi sa dijalogom Kosovo-Srbija, Kurti je ponovio svoj stav da puna normalizacija odnosa treba da se zasniva na međusobnom priznavanju.

„Želimo punu normalizaciju odnosa sa Srbijom, usmerenu na međusobno priznavanje. Ne postoji vremenska mašina za povratak u 20. vek, kada nas je okupirala Srbija. Kosovo je nezavisna država, demokratska republika“, rekao je Kurti.

Naglasio je da je spreman da poštuje i sprovodi Briselski sporazum i Ohridski implementacioni aneks iz 2023. godine, ali je zahtevao da ih potpišu obe strane kako bi se garantovala pravna sigurnost i kredibilitet u procesu.