Kosovo, prema najnovijem izveštaju Svetske banke, i dalje ima najniži bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, u poređenju sa prosekom zemalja regiona i Evropske unije. Stopa siromaštva na Kosovu iznosi 19,2 odsto. Stručnjaci ocenjuju da Vlada treba da se okrene ekonomskom razvoju.

Izveštaj Svetske banke pokazuje da bruto proizvod po glavi stanovnika na Kosovu iznosi 5.889 evra. Profesor ekonomije Mejdi Bektaši razlog za ovakvo stanje nalazi u političkoj nestabilnosti. 

"I druge države nisu prešle onaj prag razvijenosti preko 8.000 ili 10.000 evra po glavi stanovnika, razlog je u nemogućnosti stvaranja političke stabilnosti i na Kosovu i u drugim zemljama Zapadnog Balkana.Kako se može izaći iz ovog začaranog kruga koji je faktički jedna smetnja i utiče na migraciju stanovništva, pre svega mlađeg i onog školovanog, da bi došli do malo većeg standarda u zapadnim zemljama. Šta treba učiniti? Kao prvo, sve Vlade, uključujući i onu kosovsku što više treba da izbegavaju populizam i investicije iz budžeta, pre svega bi se trebalo konomskom razvoju, koji se u svim ovim zemljama kreće između tri i četiri procenata godišnje po statistikama Svetske banke. Druga mogućnost su strane investicije kojih nema u zemljama, državama gde ne postoji politička stabilnost,što znači da  se Vlada ne meša u ekonomske programe i stvara institucionalni okvir za strane investicije i razvoj malih i srednjih preduzeća u tim državama“, kaže profesor ekonomije i nekadašnji član borda Centralne banke Mejdi Bektaši.

Meštani Prištine i Gračanice izveštaj Svetske banke komentarišu na sledeći način: 

"Lično sam iznenađen ovim podatkom, mislio sam da je taj procenat i veći.“

"Finansijski smo ugroženi, 99,9%“, kažu meštani Gračanice.

"Najveća greška koja je napravljena, a više se ne može ispraviti na Kosovu je privatizacija, sa privatizacijom mi smo izgubili minimum 150.000 radnih mesta, ne bi išli vani, nego bi ostali ovde da žive“.

"Dosta ljudi radi, rade i privatno, bave se nečim, mada i cene su manje nego u regionu, tako da može nekako da se preživi, nije baš ni tako kako se izveštava, inače ima još siromaštva“, mišljenja su građani Prištine.

Iako smo odgovor zatražili i od Svetske banke na  Kosovu, do emitovanja ovog priloga do njega nismo došli. Prema poslednjim podacima Agencije za statistiku Kosova, stopa siromaštva po glavi stanovnika bila je nešto niža od 2012. do 2013. godine,da bi se povećala se u 2014. godini, a zatim ponovo opala u 2015. godini. Statistika pokazuje da je ekstremno siromaštvo svih ovih godina izrazitije u ruralnim sredinama, osim u 2017. godini, kada je procenat siromašnih bio veći u urbanism sredinama.