Prema izveštaju Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, Kosovo je zabeležilo prosečan godišnji rast od 4,1 odsto u periodu 2012–2025, dok je Srbija zabeležila 2,4 odsto.

Kosovo je zabeležilo najveći prosečan godišnji ekonomski rast među devet ekonomija jugoistočne Evrope, tokom perioda 2012–2025, prema izveštaju Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw).

Prema izveštaju koji je sastavio ekonomista Branimir Jovanović, prosečan godišnji rast kosovske ekonomije tokom ovog perioda bio je 4,1 odsto. Slede Albanija sa 3 odsto, Crna Gora sa 2,9 odsto i Rumunija sa 2,8 odsto.

Bosna i Hercegovina zabeležila je prosečan rast od 2,6 odsto, Hrvatska 2,5 odsto, dok su Srbija i Bugarska zabeležile po 2,4 odsto. Severna Makedonija je poslednja, sa 2,3 odsto.

Izveštaj pod nazivom „Srpska ekonomija pod Vučićem: Daleko od čuda“ analizira ekonomske performanse Srbije pod Srpskom naprednom strankom (SNS), koja je na vlasti od 2012. godine, upoređujući ovaj period sa godinama 2001–2011 i sa drugim ekonomijama u regionu.

Prema analizi, srpska ekonomija je rasla u proseku 2,4 procenta godišnje tokom perioda 2012–2025. Ovo je znatno manje od prosečnog rasta od 4,2 procenta godišnje zabeleženog u periodu 2001–2011.

Autor procenjuje da, iako se Srbija poboljšala u nekim pokazateljima, ukupni rezultati ne podržavaju tvrdnju da je zemlja jedan od ekonomskih šampiona regiona.

Izveštaj ističe da je nezaposlenost opala, ali da zaposlenost stagnira od 2019. godine. U međuvremenu, rast plata pratio je porast troškova života, ekonomska nejednakost se produbila, a rashodi za socijalnu zaštitu su opadali.

Nakon objavljivanja izveštaja, reagovao je novinar nemačkog FAZ-a Mihael Martens, povezujući objavljivanje izveštaja u ovom trenutku sa izborima u Srbiji.

Izveštaj se takođe bavi stranim direktnim investicijama u Srbiji. Prema njegovim rečima, one su činile prosečno 5,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) godišnje tokom perioda 2012–2025, u poređenju sa 6,1 odsto u periodu 2001–2011.

Autor takođe napominje da su javne investicije značajno porasle, ali su uglavnom bile usmerene na izgradnju autoputeva. U međuvremenu, drugi infrastrukturni pokazatelji, uključujući železničku mrežu, kapacitete za proizvodnju električne energije i pristup vodi i kanalizaciji, zaostajali su za prosekom Evropske unije.

Prema zaključku izveštaja, ekonomski učinak Srbije poslednjih godina bio je slabiji nego što je predstavljeno u političkom diskursu zemlje.

Ceo izveštaj: https://wiiw.ac.at/p-7728.html