Istraživanja javnog mnjenja ne slažu se oko toga koji je blok u prednosti, dok projekcije pokazuju da nijedan neće samostalno obezbediti parlamentarnu većinu. Ako se izborna trka završi bez jasnog pobednika, stranke manjina, uključujući albanske predstavnike iz Preševske doline, mogle bi da imaju ulogu u pregovorima o formiranju vlade.

Srbija se približava vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra u atmosferi političke polarizacije. Snage odmeravaju Srpska napredna stranka (SNS), koju predvodi Aleksandar Vučić, i Studentska lista, koja je postala glavni izazivač vlasti.

Pored nadmetanja dva bloka, pažnja je usmerena i na manje stranke, posebno one koje predstavljaju nacionalne manjine. Ako nijedan blok ne osvoji većinu, ove stranke mogle bi da dobiju veći značaj u pregovorima o budućoj vladi.

U analizi objavljenoj 21. oktobra, Centar za istočne studije (OSW) sa sedištem u Varšavi ocenjuje da bi stranke manjina mogle da imaju odlučujuću ulogu, u zavisnosti od izbornih rezultata i stava drugih manjih stranaka.

Skupština Srbije ima 250 poslanika, a za parlamentarnu većinu potrebno je najmanje 126 mandata.

Istraživanja daju različite rezultate

Istraživanja javnog mnjenja objavljena uoči izbora ne slažu se oko toga koji je blok u prednosti.

Prema istraživanju srpskog instituta NSPM, sprovedenom od 25. septembra do 5. oktobra na uzorku od 1.050 ispitanika, Studentska lista dobila bi 44,5 odsto glasova opredeljenih ispitanika, dok bi lista koju predvodi Vučić osvojila 42,7 odsto. Istraživanje je sprovedeno telefonskim putem na teritoriji Srbije, bez Kosova. NSPM objašnjava da je reč o merenju javnog mnjenja, a ne o neposrednoj prognozi izbornih rezultata.

Istraživanje agencije Ipsos Strategic Marketing, objavljeno 22. oktobra i uvršteno u podatke platforme Votendit, daje prednost Vučićevoj listi „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, sa 47,4 odsto, u odnosu na 40 odsto koliko se predviđa Studentskoj listi. Opozicija i nezavisni mediji optužuju Ipsos za pristrasnost u korist vlasti.

I agencija Faktor Plus je u septembru prednost dala SNS-u, sa 48,6 odsto, dok je Studentskoj listi pripisala 37,1 odsto.

Ove razlike pokazuju da je izborna trka i dalje neizvesna. Rezultate treba posmatrati uzimajući u obzir izvor, metodologiju i period u kojem je svako istraživanje sprovedeno.

Projekcije: Nijedan blok ne obezbeđuje većinu

Prema modelu Election Monitor, koji objedinjuje objavljena istraživanja i izračunava moguću raspodelu mandata, očekuje se da Vučićeva lista osvoji oko 118 poslaničkih mesta, a Studentska lista 110. Prema ovom scenariju, nijedna ne bi dostigla prag od 126 mandata.

Model predviđa i 10 mandata za listu Ivice Dačića „Faktor stabilnosti“, pet za Savez vojvođanskih Mađara, dva za Pokret za ujedinjenje Usame Zukorlića, dva za SDA Sandžaka, jedan za listu Rasima Ljajića, jedan za Albansku koaliciju i jedan za Rusku stranku.

Ovo su statističke projekcije, a ne potvrđeni rezultati. Prema navodima Election Monitora, zasnivaju se na proseku istraživanja i procenama za liste koje istraživački instituti ne mere zasebno.

Prema istom modelu, stranke dosadašnje vladajuće većine mogle bi zajedno da osvoje 137 mandata. U taj zbir ulaze SNS sa 118 mandata, Dačićeva lista sa 10, Savez vojvođanskih Mađara sa pet, SDA Sandžaka sa dva i Zukorlićev pokret sa dva mandata. SNS i Dačićeva lista zajedno bi imali 128 mandata, što je više od potrebne većine čak i bez podrške manjinskih stranaka.

Zbog toga uloga manjina nije zagarantovana. Ona će zavisiti od konačnih rezultata i dogovora među strankama.

Manjine bi mogle da postanu važan pregovarački faktor

Prema oceni OSW-a, poseban značaj mogao bi da ima Savez vojvođanskih Mađara, koji je tradicionalno sarađivao sa SNS-om. Nakon političkih promena u Mađarskoj, ova stranka mogla bi da se suoči sa novim dilemama u vezi sa svojim političkim opredeljenjem.

U postizbornim pregovorima značajne bi mogle da budu i stranke bošnjačke manjine, poput SDA Sandžaka i Pokreta za ujedinjenje Usame Zukorlića. Njihov uticaj zavisiće ne samo od broja osvojenih mandata već i od spremnosti da podrže jedan od dva bloka.

Ulogu bi mogle da imaju i manje opozicione koalicije koje nastoje da pređu izborni prag od tri odsto, poput koalicije „Evropska Srbija“. Ako uđu u parlament, mogle bi da utiču na formiranje većine koju bi predvodili studenti.

I Albanci iz Preševske doline mogli bi da imaju ulogu

Na izborima učestvuje i Albanska koalicija, čiji je cilj da obezbedi predstavljanje Albanaca iz Preševske doline u Skupštini Srbije. Prema projekciji Election Monitora, predviđa joj se jedan mandat. Reč je o preliminarnoj proceni, a ne o zvaničnom rezultatu.

Ipak, u parlamentu u kojem nijedan blok nema većinu, čak i jedan mandat može imati značaj u pregovorima.

Albanski predstavnici mogli bi da pokušaju da iskoriste ovu priliku kako bi zatražili konkretne obaveze u vezi sa pravima Albanaca, institucionalnom zastupljenošću, obrazovanjem, upotrebom albanskog jezika i ekonomskim razvojem Preševa, Bujanovca i Medveđe.

Međutim, nema dovoljno osnova za tvrdnju da će albanske stranke same odlučiti o tome ko će formirati buduću vladu. Njihov uticaj zavisiće od konačnog broja osvojenih mandata i političkih dogovora nakon izbora.

Šta bi moglo da odluči o sastavu buduće vlade?

Pored manjinskih stranaka, značajnu ulogu mogla bi da ima i Socijalistička partija Srbije (SPS), koju predvodi Ivica Dačić, kao i manje opozicione koalicije.

Ako SNS ne obezbedi većinu, mogla bi da potraži podršku tradicionalnih partnera i manjih stranaka. Ako Studentska lista bude najjača politička snaga, mogla bi da pokuša da formira alternativnu većinu sa opozicijom i pojedinim predstavnicima manjina.

Prema OSW-u, jasna pobeda jedne strane smanjila bi uticaj manjih stranaka, dok bi tesan rezultat mogao da ih pretvori u važne pregovaračke aktere.

Tako bi izbori 25. oktobra mogli da odluče ne samo o tome da li će SNS nastaviti da vlada već i o tome da li će se stvoriti uslovi za formiranje nove parlamentarne većine.

U slučaju tesnog rezultata, manjinske stranke, uključujući Albance iz Preševske doline, mogle bi da dobiju veći značaj u postizbornim pregovorima. Da li će i u kojoj meri uticati na formiranje vlade biće jasnije tek nakon objavljivanja rezultata i početka političkih razgovora.