Nova vlada Mađarske obustavila je subvencije za kupovinu poljoprivredne mehanizacije u Republici Srpskoj za 2026. godinu. Program je bio deo paketa pomoći od 100 miliona evra koji su 2022. godine najavili tadašnji mađarski premijer Viktor Orban i lider vladajuće stranke u Republici Srpskoj Milorad Dodik.

Poljoprivrednici su mogli da kupuju isključivo mehanizaciju proizvedenu u Mađarskoj, uz obavezno učešće od najmanje 30 odsto sopstvenih sredstava.

Ekonomisti ocenjuju da je upitno da li se takav model finansiranja uopšte može smatrati bespovratnom razvojnom pomoći.

Slaviša Simojlović iz Bijeljine već je obezbedio oko 8.000 evra sopstvenog novca za novu poljoprivrednu mehanizaciju kada je saznao da je nova mađarska vlada obustavila program subvencija za Republiku Srpsku.

Program podrške za kupovinu mađarske mehanizacije, namenjen isključivo poljoprivrednicima iz ovog entiteta Bosne i Hercegovine, pokrenut je 2021. godine, nakon sastanka tadašnjeg mađarskog premijera Viktora Orbana sa liderom vladajuće stranke u Republici Srpskoj Miloradom Dodikom.

Paket je bio vredan 100 miliona evra iz mađarskog budžeta. Do sada je potrošeno najmanje 28 miliona evra, dok su poljoprivrednici iz Republike Srpske učestvovali sa dodatnih najmanje 12,9 miliona evra sopstvenih sredstava.

„Još me nisu obavestili. Pozvaću ih [Fondaciju Progressus] da vidim šta se dešava. Očekujem da mi vrate uloženi novac“, rekao je Simojlović za Radio Slobodna Evropa (RSE).

On je tokom prethodna dva kruga programa, 2022. i 2023. godine, kupio mehanizaciju vrednu oko 30.000 evra, za šta je morao da obezbedi najmanje 12.000 evra sopstvenog novca.

Fondacija za održivi razvoj „Progressus“, preko koje je program sprovođen u Republici Srpskoj, saopštila je 16. oktobra da obustavlja realizaciju tendera nakon što je nova mađarska vlada, formirana posle izbora 12. aprila, zaustavila finansiranje.

„Svi koji su konkurisali na BTP-26 biće obavešteni o prekidu javnog poziva BTP-26“, navela je Fondacija povodom obustave granta za koji su se poljoprivrednici prijavili u martu 2026. godine.

Javni poziv otvoren je 13. marta, a zatvoren svega pet dana kasnije zbog, kako je tada saopšteno iz Progressusa, izuzetno velikog interesovanja poljoprivrednika.

Prema podacima Fondacije, primljeno je 1.025 prijava iz Republike Srpske i Brčko distrikta BiH, dve od tri administrativne jedinice u Bosni i Hercegovini. Poljoprivrednici iz drugog entiteta, Federacije BiH, nisu mogli da konkurišu.

Fondacija, registrovana u Republici Srpskoj isključivo za realizaciju ovog programa, nije objavila ukupnu vrednost traženih bespovratnih sredstava. Poljoprivrednici su mogli da očekuju iznose od 2.500 do 25.000 evra.

RSE do zaključenja ovog teksta nije dobio odgovore Fondacije Progressus na pitanja o razlozima obustave programa, broju prihvaćenih prijava i mogućnosti raspisivanja novog javnog poziva.

Odgovori na ista pitanja nisu stigli ni iz Vlade i Ministarstva poljoprivrede Republike Srpske.

Grantovi za Republiku Srpsku išli su preko Centralnoevropske neprofitne razvojne mreže (CED) iz Budimpešte, koja je program sprovodila u ime mađarske vlade.

RSE do zaključenja teksta nije dobio odgovore ni od Vlade Mađarske ni od CED-a na pitanja o razlozima ukidanja programa, mogućnosti njegovog nastavka i sudbini preostalih sredstava iz ranije najavljenog paketa pomoći od 100 miliona evra.

Šta kažu poljoprivrednici?

Jovica Mitrović iz Šamca rekao je za RSE da je kroz prethodna dva javna poziva kupio mašinu za podrivanje zemljišta i prikolicu za traktor.

„Puna cena podrivača bila je oko 20.000 evra, a mene je koštao oko 12.000 evra. Prikolica me je koštala oko 7.500 evra“, rekao je Mitrović.

Planirao je da se prijavi i na poslednji javni poziv, ali kaže da nije uspeo ni da podnese prijavu na jednom od punktova otvorenih u Republici Srpskoj.

„Otišao sam da se prijavim, a čovek u Šamcu mi je rekao da ne pokušavam jer je sve već popunjeno. Bilo je odobreno dva miliona evra, a prijavljeno sto miliona. Nešto tu nije bilo usaglašeno. Možda bi od toga nešto i bilo da [premijer Peter] Mađar nije suspendovao sve što je Orban radio“, kazao je Mitrović za RSE.

Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača Republike Srpske Stojan Marinković rekao je za RSE da su poljoprivrednici „sa razočaranjem primili vest o obustavi programa“.

„Podrška je bila značajna i ozbiljna, a poljoprivrednici su je maksimalno iskoristili u prva dva poziva. Očekivali smo da će biti i treći, ali do njega ipak nije došlo. Idemo dalje“, rekao je Marinković.

Podsticaji za Republiku Srpsku ili mađarski izvoz?

Tadašnji predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i mađarski premijer Viktor Orban najavili su 2022. godine paket pomoći privredi i poljoprivredi Republike Srpske vredan 100 miliona evra.

Tačan iznos dosadašnjih isplata nije javno objavljen, a odgovore na pitanja o tome nisu dali ni Progressus ni njihovi mađarski partneri.

Poljoprivrednici iz Republike Srpske nisu dobijali novac direktno na svoje račune.

Umesto toga, morali su da podnesu zahtev za kupovinu mehanizacije, opreme i alata proizvedenih u Mađarskoj, uz obavezno sopstveno učešće od najmanje 30 odsto vrednosti investicije. Takođe su morali da plate porez na dodatu vrednost (PDV) od 17 odsto, koji se plaća prilikom uvoza u Bosnu i Hercegovinu.

Fondacija Progressus iz Republike Srpske proveravala je prijave i prosleđivala ih partnerima iz CED-a u Budimpešti na konačno odlučivanje.

Nakon odobrenja sredstava, korisnici su uplaćivali svoje učešće, a Fondacija je novac isplaćivala dobavljačima mehanizacije.

Na javnim pozivima iz 2022. i 2023. godine odobreno je ukupno 1.959 projekata iz Republike Srpske. Iz mađarskog budžeta za nabavku poljoprivredne mehanizacije, opreme i alata mađarskim proizvođačima isplaćeno je više od 28 miliona evra.

Poljoprivrednici iz Republike Srpske uplatili su dodatnih 12,9 miliona evra sopstvenih sredstava, pa je ukupna vrednost kupljene mehanizacije i opreme premašila 39 miliona evra.

Odbijeno je tek pedesetak prijava.

Prvu mehanizaciju nabavljenu kroz mađarski program podrške poljoprivrednicima u Republici Srpskoj uručio je u julu 2023. godine tadašnji mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, u prisustvu zvaničnika Republike Srpske predvođenih Dodikom.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Tuzli Admir Čavalić rekao je za RSE da je upitno da li se takav model finansiranja uopšte može smatrati bespovratnom razvojnom pomoći.

„Koristi mogu imati i kupac i prodavac, ali to nije klasičan model grantova ili subvencija“, rekao je Čavalić.

Poljoprivrednici su, podseća Čavalić, mogli da kupuju isključivo opremu proizvedenu u Mađarskoj.

Istovremeno su morali da obezbede najmanje 30 odsto sopstvenih sredstava, što se može posmatrati kao instrument unapređenja prodaje mađarskih proizvoda.

Deo novca pripao je i posrednicima koji su isporučivali mehanizaciju poljoprivrednicima, ali njihova imena nisu objavljena.

Saradnja Dodika i Orbana

Veze između mađarskog premijera Viktora Orbana i lidera vladajuće stranke i bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika razvijale su se uglavnom mimo državnih institucija Bosne i Hercegovine.

Saradnja je obuhvatala političku podršku Budimpešte Dodiku u sporovima sa Zapadom, protivljenje mađarske vlade sankcijama EU protiv čelnika Republike Srpske, kao i niz finansijskih i ekonomskih aranžmana.

Među njima se posebno ističe kredit od oko 126 miliona evra, koji je Republika Srpska 2022. godine obezbedila preko mađarske državne Izvozno-uvozne banke (EXIM). Kredit je korišćen za refinansiranje ranijih obaveza i očuvanje budžetske likvidnosti.

Pored programa pomoći privrednicima i poljoprivrednicima u Republici Srpskoj, Orbanova vlada najavljivala je ulaganja u energetske i infrastrukturne projekte, uključujući i deo inicijativa iz kojih se povukla Nemačka.

Nemačka vlada je taj potez obrazložila secesionističkim potezima vlasti Republike Srpske.

Kritičari su takvu saradnju opisivali kao politički motivisanu i nedovoljno transparentnu, dok su vlasti u Banjaluci navodile da je reč o „strateškom partnerstvu“ koje je Republici Srpskoj obezbeđivalo političku i finansijsku podršku u periodu pojačanih međunarodnih pritisaka.