Premijer Republike Kosovo Aljbin Kurti održao je obraćanje i razgovor u Institutu za međunarodne i evropske poslove (IIEA) u Dablinu, na temu „Put Kosova: Od državnosti ka evropskim integracijama“.

Pre obraćanja, Kurtija je primio generalni direktor IIEA, Mark Redmond.

Kurti je u svom govoru rekao da mu predstavlja zadovoljstvo i čast što boravi u Dablinu, ističući da bezbednost ostaje glavni prioritet širom Evrope.

Podsetio je da je nedelju započeo u Francuskoj, na Pariskom mirovnom forumu, na temu „Učiniti mir održivim: Obnova društava nakon rata“, dok je završava u Dablinu, na Samitu Evropske političke zajednice.

Kurti je rekao da Kosovo i Irska dele duboko poštovanje prema samoopredeljenju i nacionalnom identitetu, ponos zbog izuzetnog doprinosa dijaspore, kao i uverenje da nezavisnost jedne zemlje i njena evropska integracija mogu međusobno da se osnažuju.

Pomenuo je i istorijske i ljudske veze između dve zemlje, podsetivši da je Gonxhe Bojaxhiu, rođena od roditelja Albanaca poreklom sa Kosova, iz Prizrena i Đakovice, 1928. godine, sa 18 godina, došla u Dablin kako bi se pridružila sestrama iz reda Loreto u opatiji Loreto u Ratfarnamu.

Kurti je rekao da je Majka Tereza, kako će kasnije biti poznata, simbol katoličke tradicije među Albancima na Kosovu. Podsetio je da se svake godine hiljade hodočasnika okupljaju u selu Letnica, na jugoistoku Kosova, kako bi se molili u crkvi Gospe Velike, gde je Majka Tereza, u mladosti, osetila poziv da svoj život posveti Bogu i služenju čovečanstvu.

Premijer je istakao da mu je posebno zadovoljstvo što boravi u Irskoj tokom predsedavanja te zemlje Savetom Evropske unije. Prema njegovim rečima, u trenutku kada se proširenje vratilo među strateške prioritete Evrope, Irska može novi zamah da pretvori u konkretan napredak.

Pozivajući se na razgovore na Pariskom mirovnom forumu, Kurti je rekao da je završetak rata samo prvi korak, dok je za obezbeđivanje trajnog mira neophodan kontinuiran napor institucija i građana kako bi se stvorile mogućnosti, obezbedilo blagostanje i ponudila pouzdana evropska budućnost.

„Mi smo evropska zemlja. Naš ustav je nov, ali naš narod, naš jezik, neke od naših tradicija i naša kultura su drevni“, rekao je Kurti, dodajući da članstvo u Evropskoj uniji podrazumeva ujedinjenje Evrope.

Istakao je da Kosovo želi da doprinese ujedinjenijoj i bezbednijoj Evropi.

Govoreći o putu ka državnosti, Kurti je rekao da je to istorija borbe i žrtvovanja mnogih generacija tokom vekova.

Podsetio je na decenije represije i diskriminacije nalik aparthejdu nad Albancima, koje su kulminirale masovnim mirnim protestima, a potom i oslobodilačkim ratom, nakon čega je usledila intervencija NATO-a 1999. godine kako bi se zaustavio genocid Srbije, koji je ocenio kao četvrti genocid nad Albancima od kraja 19. veka.

Kurti je rekao da Kosovo svoju slobodu i nezavisnost duguje otporu i borbi svog naroda, kao i solidarnosti demokratskih zemalja koje nisu ostale ravnodušne pred genocidom Srbije.

Izrazio je trajnu zahvalnost Irskoj, koja je priznala nezavisnost Kosova 2008. godine, u istom mesecu kada ju je Kosovo proglasilo.

Prema Kurtijevim rečima, Kosovo nije dozvolilo da nepravde iz prošlosti odrede kakvu će državu izgraditi. Rekao je da je zemlja izgradila demokratsku republiku građana, zasnovanu na ljudskom dostojanstvu, jednakim pravima i vladavini prava.

Podsetio je da je Kosovo od 2008. do 2012. godine imalo nadgledanu nezavisnost, dok je Međunarodni sud pravde 2010. godine dao savetodavno mišljenje da proglašenje nezavisnosti Kosova nije prekršilo međunarodno pravo.

Govoreći o razvoju događaja od proglašenja nezavisnosti, Kurti je rekao da je Kosovo, 18 godina nakon toga, doprinos međunarodne zajednice pretvorilo u uspešnu priču o izgradnji demokratije.

Pomenuo je konkurentne izbore, otvorenu tržišnu ekonomiju, aktivno civilno društvo, slobodu izražavanja i činjenicu da je čitava jedna generacija odrasla poznajući samo nezavisno Kosovo.

Premijer je istakao da ova dostignuća odražavaju svakodnevni rad građana, državnih službenika, akademika, novinara, preduzetnika i organizacija civilnog društva, koji od institucija uvek očekuju više.

Rekao je da je demokratija proces koji je u toku i da se poverenje građana mora neprestano sticati. Prema njegovim rečima, kritike i nadzor ne smatraju se preprekama, već suštinskim delom demokratskog života.

Pozivajući se na međunarodne procene, Kurti je rekao da je organizacija Transparency International poboljšala poziciju Kosova za 28 mesta na rang-listi percepcije korupcije.

Prema podacima World Justice Projecta, Kosovo je na drugom mestu na Zapadnom Balkanu po vladavini prava, a na prvom po redu i bezbednosti.

Pomenuo je i da je organizacija Reporteri bez granica ove godine poboljšala poziciju Kosova za 15 mesta na rang-listi slobode medija, dok Institut V-Dem klasifikuje Kosovo kao izbornu demokratiju.

Kurti je rekao da su to dostignuća koja zaslužuju priznanje u vreme kada su demokratski standardi pod pritiskom u mnogim delovima Evrope i šire.

Govoreći o pravima zajednica, istakao je da Ustav Kosova štiti prava svih građana, uz posebne odredbe za manjinske zajednice, naročito za srpsku zajednicu.

Rekao je da bi članstvo u Savetu Evrope donelo dodatne koristi, uključujući pristup Evropskom sudu za ljudska prava.

Kada je reč o ekonomiji, Kurti je rekao da je tokom ove decenije ekonomija Kosova rasla u proseku za više od četiri odsto godišnje, uprkos pandemiji, energetskoj krizi i inflaciji.

Prema njegovim rečima, povećani su izvoz, investicije i zaposlenost, čime je zemlji omogućeno da u većoj meri podrži svoje građane.

Pomenuo je dečje dodatke i podršku mladim majkama, besplatno javno visoko obrazovanje, povećanje penzija i minimalne zarade, kao i proširenje podrške poljoprivrednicima i novim preduzećima.

Kurti je rekao da je putem digitalne platforme e-Kosova dostupno više od 330 javnih usluga na internetu, dok se u naredne dve godine očekuje uvođenje još 400 usluga.

Istakao je da je to posebno važno za zemlju sa jednim od najmlađih stanovništava u Evropi.

„Naši mladi su višejezični, vešti u tehnologiji i preduzetnički orijentisani. Oni nisu samo budućnost Kosova. Oni već oblikuju njegovu sadašnjost“, rekao je Kurti.

Govoreći o dijaspori, premijer je rekao da Irska razume kako ljudi mogu da napuste domovinu, a da pritom ostanu duboko povezani s njom.

Istakao je da je kosovska dijaspora podržavala porodice tokom teških godina, pomagala u borbi za slobodu i nastavlja da doprinosi kroz investicije, znanje i mreže saradnje.

Prema njegovim rečima, pripadnici dijaspore decenijama žive i rade u zemljama Evropske unije, zbog čega je narod Kosova deo Evropske unije mnogo pre nego što će njegova država i institucije postati njene članice.

Kurti je rekao da je liberalizacija viznog režima, koja je stupila na snagu 1. januara 2024. godine, značila mnogo više od lakšeg putovanja.

Istakao je da su se, posebno za mlade, otvorile nove mogućnosti da upoznaju Evropu, učestvuju na konferencijama, razmenjuju ideje i uspostavljaju kontakte sa svojim vršnjacima širom kontinenta, bez prepreka sa kojima su se suočavale prethodne generacije.

Govoreći o Evropskoj uniji, Kurti je rekao da posvećenost Kosova EU odražava vrednosti na kojima je Republika osnovana, kao i pravac koji su građani dosledno birali.

Istakao je da Kosovo ima jasno strateško i vrednosno opredeljenje i da teži članstvu u Evropskoj uniji i NATO-u.

Premijer je podsetio da Kosovo od stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 2016. godine radi na usklađivanju svojih zakona, politika i institucija sa evropskim standardima.

Pomenuo je napredak u reformama u energetskom sektoru, javnoj upravi, zapošljavanju i industrijskom razvoju, kao i ubrzavanje zelene i digitalne tranzicije.

Prema njegovim rečima, ovi napori doprinose izgradnji konkurentnije i inkluzivnije ekonomije, dok Zajedničko regionalno tržište predstavlja korak ka dubljoj integraciji u Jedinstveno tržište EU.

Kurti je rekao da Kosovo želi da njegova preduzeća konkurišu na širim tržištima, da univerziteti bliže sarađuju sa evropskim partnerima, a da građani imaju koristi od transparentnih, efikasnih i odgovornih institucija.

Ipak, naglasio je da proces pristupanja mora biti pravedan i kredibilan.

Kurti je podsetio da je Kosovo podnelo zahtev za članstvo u Evropskoj uniji 15. decembra 2022. godine, tokom češkog predsedavanja Savetom EU.

Istakao je da je Irska osma zemlja koja predsedava Savetom EU od podnošenja zahteva Kosova i da je Kosovo i dalje jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja nema status kandidata.

„Naš zahtev za članstvo treba da bude razmotren i pregovori o pristupanju treba da počnu. Nikada nismo tražili poseban tretman, već samo jednak tretman“, rekao je Kurti.

Priznao je da Kosovo nailazi na prepreke na ovom putu, ali je istakao da, uz iskrenu posvećenost, postoji put napred.

Govoreći o regionalnoj saradnji, Kurti je rekao da evropske integracije i regionalna saradnja treba međusobno da se jačaju i da nerešena politička neslaganja ne bi trebalo da ometaju napredak u reformama koje donose korist građanima.

Pomenuo je pet sporazuma potpisanih u okviru Berlinskog procesa, koji se odnose na slobodu kretanja uz lične karte, priznavanje kvalifikacija u visokom obrazovanju, stručnih kvalifikacija i pristup studijama.

Prema njegovim rečima, svi ovi sporazumi suočavaju se sa problemom nedovoljne primene.

Kurti je istakao da bilateralni sporovi treba da imaju posebno poglavlje u procesu pristupanja, kako jedno pitanje ne bi zaustavilo napredak u svim drugim oblastima koje poboljšavaju život građana.

Dodao je da je Kosovo u potpunosti usklađeno sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, uključujući sankcije protiv Rusije i podršku Ukrajini.

Govoreći o bezbednosnim pretnjama, Kurti je pomenuo teroristički napad u Banjskoj kod Zvečana, 24. septembra 2023. godine, i napad na kritičnu infrastrukturu u Varagama, u opštini Zubin Potok, 29. novembra 2024. godine. Rekao je da ovi napadi pokazuju da severni sused Kosova nastavlja da vodi agresivnu politiku i predstavlja glavnu pretnju nacionalnoj bezbednosti zemlje.

Prema njegovim rečima, utvrđivanje odgovornosti za ove napade od suštinskog je značaja ne samo za pravdu već i za sprečavanje budućih napada.

Na kraju obraćanja, Kurti je rekao da Irska zna kako članstvo u Evropskoj uniji može da otvori nove horizonte, uz istovremeno očuvanje identiteta, jezika, kulture i glasa jedne zemlje.

Istakao je da Irska takođe pokazuje kako manje države mogu da ojačaju Evropsku uniju.

„Kosovo želi da postane članica kako bi doprinelo bezbednijoj i prosperitetnijoj Evropi“, rekao je Kurti.

Izrazio je uverenje da će Irska, tokom preostalog dela svog predsedavanja EU, ali i nakon toga, podržati težnje Kosova za članstvo.

Na kraju je premijer podelio i jedno lično razmišljanje, podsetivši na vreme kada je bio studentski aktivista i kada se borio za pravo da sam određuje svoju budućnost.

Rekao je da se mladi danas pitaju dokle mogu da dosegnu njihove ambicije, dok je odgovornost institucija da uklone ograničenja i stvore mogućnosti za njihov razvoj.

Kurti je istakao da je Kosovo prešlo dug put i da ostaje posvećeno narednoj fazi procesa pristupanja Evropskoj uniji.

Na kraju je pomenuo i fudbal kao jednu od oblasti u kojoj se Kosovo i Irska već susreću kao ravnopravni, kroz UEFA-u.

Rekao je da su fudbalske utakmice dodatno približile narode dve zemlje, izrazivši uverenje da će kosovski navijači koji će naredne nedelje posetiti Irsku uživati u njenom gostoprimstvu.

---