Šef kancelarije Evropske unije na Kosovu, Aivo Orav, u ekskluzivnom intervjuu za RTK2, naglasio je važnost procesa normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, ističući da je ovaj proces od presudne važnosti za budućnost. "Ne mogu da zamislim kako bi Srbija ili Kosovo mogli da se pridruže Evropskoj uniji bez normalizacije odnosa", rekao je Orav, podvlačeći da je to ključni korak ka stabilnosti i integraciji u evropske strukture.

Govoreći o formiranju nove vlade, Orav je istakao da proces formiranja vlade često traje dugo nakon izbora. "Čuo sam pritužbe da ovaj proces na Kosovu traje predugo, ali najvažnije je da se volja svih birača uzme u obzir na odgovarajući način", rekao je Orav, dodajući da je izuzetno bitno da rezultati izbora odražavaju želje građana, bez obzira na trajanje pregovora.

RTK2: Novi posrednik Evropske unije u dijalogu Beograda i Prištine je Peter Sorensen. Da li se njegovim posredovanjem u ovom pregovaračkom procesu može očekivati nova dinamika u odnosima Evropske unije i Kosova?

Orav: Obično ono što se dešava kada dođu novi ljudi je da, svakako, dođu sa novom energijom, novim entuzijazmom i ubeđen sam da je isti slučaj i sa Peterom Sorensenom. On je ovde bio pre nekoliko dana, nedavno je bio u Beogradu, prvo je došao kako bi postavio pitanja i nadam se da će se uskoro vratiti sa predlozima.

U međuvremenu, dijalog, ili bolje reći proces normalizacije, veoma je važan za obe strane, i Kosovo i Srbiju, jer ne mogu da zamislim kako Srbija ili Kosovo mogu da se pridruže Evropskoj uniji bez normalizacije odnosa.

RTK2: U kojoj meri od dijaloga i sprovođenja dogovorenog zavisi i nastavak finansijske pomoći Evropske unije Kosovu?

Orav: Evropska unija je cilj i Srbije i Kosova. Dijalog je uslov, odnosno preduslov i finansijska pomoć ili naš novac su samo sredstvo kako bi se pomoglo sprovođenju reformi i kako bi se pomoglo obema stranama u pripremanju za članstvo u Evropskoj uniji.

RTK2: Može li se govoriti o ukidanju sankcija Kosovu, za koje njegovi zvaničnici kažu da su nepravedno nametnute?

Orav: Možda još jedan element u vezi Vašeg prethodnog pitanja u pogledu finansijske pomoći. Da, Evropska unija je spremna da pomoge koliko je moguće, i sada imamo i taj plan rasta Evropske unije, u pitanju je puno novca koji bi mogle dobiti svih šest zemalja Zapadnog Balkana, ali to nije samo u vezi novca, već reformi, boljeg života i ispunjavanje očekivanja građana svih ovih zemalja kako bi se napredovalo ka Evropskoj uniji i, jednog dana, pridruživanja Uniji.

Dakle, neki na Zapadnom Balkanu su već dobili prve tranše tog plana rasta, Kosovo nije i nema drugih problema, osim toga što trenutno nemamo skupštinu jer kada god bude konstituisana, skupština treba da ratifikuje taj finansijski instrument i zajam. To je jedini razlog zašto novac ne stiže ovde.

 A što se tiče mera, Kosovo, sada bih rekao i spomenuću Petera Sorensena, tokom sva tri dana posete Kosovu, ono što je čuo od njegovih sagovornika, dakle, bilo to od kandidata, premijera, skupštine, NVO, preduzetnika, bilo je u vezi mera i očekivanja kada se mogu ukinuti te mere, tako da je on tu poruku odneo sa sobom u Brisel.

RTK2: Mnogi poznavaoci političkih prilika ocenjuju da je dialog klinički mrtav. Šta Vi kažete na to?

Orav: Hoću reći, nije tačno, nije ni klinički mrtav, ne mrtav nikako. Ovo je veoma važan korak, odnosno proces između Kosova i Srbije i onoga što je dogovoreno 2013. u posredovanju Evropske unije, to vreme visoke predstavnice, gospođe Ešton se nastavilo, naravno, sa nešto pozitivnih i negativnih trenutaka, ali moramo reći da nije došlo do kliničke smrti. I ovo je odličan primer, najbolji primer je upravo bila poseta Petera Sorensena, koja će svakako opet uslediti, uz smernice visokog predstavnika koji će ,takođe se nadamo, veoma brzo doći u posetu.

RTK2: Pitanje nestalih je jedno od prioriteta u dijalogu. Šta je učinjeno u rasvetljavanju sudbine nestalih?

Orav: Pitanje nestalih osoba je veoma ozbiljno pitanje ovde. Štagod ste malopre rekli u vašem pitanju u vezi dijaloga, dijalog je živ jer imali smo taj veoma važan sporazum između glavnih pregovarača Kosova i Srbije prošlog decembra, za osnovanje ove zajedničke komisije za nestale osobe.

I sada treba da nastavimo sa tim radom ovde, na Kosovu. Euleks, naše kolege iz Euleksa rade blisko sa njihovim kosovskim kolegama. Institut za sudsku medicinu i naša kancelarija EU ovde pomaže koliko god je to moguće kako bi se glasovi svih tih porodica koje imaju nestale, njihove najmilije, da se takođe njihov glas jasno čuje, želimo da uložimo maksimalne napore da ovaj Institut ima sva raspoloživa sredstva za obavljanje svog posla.

To je veoma veliki problem za više od 1.600 porodica osoba koje se vode kao nestale i oni imaju pravo da znaju istinu šta se desilo, zašto, i na taj način možemo napredovati dalje. Dakle, ovo je pozitivan primer šta bi dijalog mogao učiniti.

RTK2: Ambasadore, kada smo već kod dijaloga, koliko dijalog zavisi od stabilne političke vlasti na Kosovu, ali i u Srbiji?

Orav: Naravno, u velikoj meri zavisi od toga, sa aspekta Europske unije.

Mi smo spremni da se priključimo, da pomognemo. Imamo novu Evropsku komisiju koja je posvećena, duboko posvećena procesu proširenja, i sve države članice od 2022. Imamo novu dinamiku u procesu proširenja.

Naravno, iz ne baš prijatnih razloga, ali ovaj entuzijazam u proširenju Brisel mora iskoristiti na najbolji i najmaksimalniji način. Mi smo spremni da pomognemo. Dobar primer opet je Peter Sorensen koji je bio ovde, u prvoj poseti, u novom kapacitetu koji sada ima i nadam se da ćemo uskoro imati pregovarače i ovde na Kosovu, kao i sa srpske strane, kako bi se omogućio nastavak ovog dijaloga.

RTK2: Odugovlačenje sa konstituisanjem skupštine i formiranjem Vlade Kosova, koliko utiče na dalji tok pregovora?

Orav: Formiranje vlade u mnogim zemljama iziskuje puno vremena nakon izbora i ovde sam takođe čuo pritužbe da to predugo traje, ali najvažnije je da je volja svih birača uzeta u obzir na odgovarajući način. Iz tih razloga različite vlade, odnosno različiti sistemi su uspostavljeni na različite načine, ali ovaj sistem prebrojavanja žalbi i pritužbi je takav kakav je ovde na Kosovu i iziskuje nešto duže vremena, i nakon što sve te predstavke i žalbe budu rešene od strane Izbornog panela za žalbe i predstavke, i kasnije Vrhovnog suda, nadamo se da će zatim biti otvoren put za osnivanje vlade. S naše strane, ono što je važnije je to da ova vlada bude stabilna, dobar partner za nas, kako bi data obećanja bila ispunjena, jer jedino na taj način možemo napredovati zajedno ka Evropskoj uniji.

RTK2: Kosovske vlasti zabranjaju rad institucijama koje rade po sistemu Republike Srbije. Da li se o ovom pitanju može pregovarati u okviru dijaloga?

Orav: Srpske institucije na Kosovu, to svakako jeste pitanje za dijalog i mi smo to u više navrata naglašavali u našim razgovorima sa političarima ovde, kao i nekoliko puta javno, i znamo, naravno, koliko ovo pitanje pogađa narod u tim oblastima. S druge strane, ima puno sporazuma, ima puno uslova na koje su se obe vlade obavezale i obe moraju da sprovedu ono što su do sad dogovorile, i što se tiče srpske strane, želeo bih da naglasim da se Srbija obavezala da neće sprečavati Kosovo u pridruživanju međunarodnim institucijama.

I ovde, pre svega, govorimo o Savetu Evrope.

Mislim da je veoma važno, ali opet, novac sam po sebi ne pravi reforme i kada Evropska unija daje novac, ne samo ovde na Kosovu i Zapadnom Balkanu, već je Evropska unija najveći donator širom sveta i ,svakako, i ovde na Kosovu, onda je ideja ta da ako damo ovaj novac, najpre želimo da naši poreski obveznici razumeju da je ovo dobro utrošen novac, da poreski obveznici u Letoniji, Španiji, Portugaliji budu zadovoljni time i da kosovski građani shvate da je ovaj novac potrošen na odgovarajući način i da su ovim novcem bliže Evropskoj uniji. Dakle, ono što vlada ovde treba da uradi je da sprovede reforme i bude apsolutno svuda u skladu sa standardima Evropske unije, i ovaj novac pomaže, ako je utrošen na odgovarajući način i usmeren na odgovarajući način, ovde bih želeo još jednom da naglasim plan rasta, ono što je jedinstveno sredstvo i nadam se da nakon formiranja skupštine postaje još jedan veoma važan motivacioni element zašto bi to što pre trebalo uraditi.
Zatim ratifikuju ta dva prva sporazuma i odmah će, takođe, uslediti prve tranše i za Kosovo.

RTK2: Povodom poslednje izjave profesora Jusufa Buđovija, da nezavršenu Crkvu Hrista Spasitelja u centru Prištine treba srušiti, oglasila se i Eparhija raško - prizrenska koja navodi da, citiraću: ,,ovakva retorika ozbiljno podriva svaki napor ka pomirenju i međusobnom poštovanju zajednica na Kosovu. Ona takođe predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava uključujući pravo na slobodu veroispavesti i zaštitu kulturnog i verskog nasleđa zagarantovanih kako međunarodnim, tako i kosovskim zakonima", navedeno je u saopštenju Eparhije.

Ko garantuje bezbednost objekata Srpske pravoslavne crkve na Kosovu?

Orav: Dakle, pitanja verske i kulturne baštine koja su uređena Ustavom Kosova i mi kao međunarodna zajednica, posebno Evropska unija, izbliza pratimo kako se te stvari pokrivaju u okviru baštine. Želim da naglasim da je ova baština važna za sve, sve zajednice ovde na Kosovu i, takođe, znam da Kosovska policija igra posebnu ulogu jer su oni dužni da zaštite određene verske objekte. Dakle, opet naše kolege iz Euleksa blisko sarađuju sa Kosovskom policijom u tom pogledu i opet, to su veoma delikatna pitanja i ponekad postoje nesporazumi, i ponekad problemi.

Ja lično, takođe, veoma blisko pratim, uključujući i moju kancelariju jer sam ja kopredsedavajući tog saveta za sprovođenje i nadzor, zajedno sa ministrom iz Vlade Kosova. Dakle, mi se sastajemo, nadam se sad da će biti redovno jer sam došao tek 1. septembra i kopredstavao samo jednim sastankom pre nekoliko meseci i nadamo se da će uskoro biti formirana vlada i da ćemo se sastati ponovo. Ali, moram reći da, iako su stavovi u ovom savetu kontroverzni, atmosfera je bila veoma konstruktivna i bilo je moguće doći do sporazuma i kretanja napred i verujem da ćemo moći da nastavimo na isti način.

RTK2: Ponovo su gužve na prelazu Merdare, još uvek ništa novo u proceduri za ulazak robe proizvedene u Srbiji i dopremanje skenera na Kosovo?

Orav: Dakle, sporazum o slobodi trgovine je namenjen slobodnoj trgovini, to je jasno, ali, s druge strane, u svim sporazumima o slobodnoj trgovini takođe postoje izuzeća oko bezbednosti, kada se takav sporazum može suspendovati na određeno vreme, to je jasno. Kosovska strana ima jasnih problema sa bezbednosnim pitanjima, tako da se nadam da će ovo mesto biti otvoreno što je brže moguće, ali taj kompromis koji je uspostavljen prošla jeseni u pogledu Cefte i otvaranja tih zajedničkih graničnih prelaza, taj kompromis znači da svi treba da predaju nešto i niko nije potpuno zadovoljan. Dakle, kakav je taj kompromis, nadamo se da će ti skeneri doći što je pre moguće i kada stignu, onda ćemo moći da nastavimo dalje.

 RTK2: Da li se ovim krši sporazum o slobodnoj trgovini?

Orav: Ne mogu da Vam izričito odgovorim, kao u prethodnim odgovorima kada sam rekao da, to je slobodna trgovina, u vezi je slobodne trgovine, ali da li, odnosno, ako jedna strana ima bezbednosne probleme, onda postoje mogućnosti za izuzetke, i to je ono što mogu reći.

RTK2: Gospodine ambasadore, hvala Vam mnogo na izdvojenomno vremenu i hvala što ste bili gost naše emisije.

Orav: Hvala Vam mnogo što ste me pozvali.