Bezbednosni kontekst ne ide u prilog povlačenju KEFOR-a. Tim pre što, uprkos velikim gubicima u Ukrajini, Rusija nije odustala od destabilizacije Evrope. Balkan je za nju jeftino polje i način da proveri da li je NATO tigar od papira. Sukobi na Kosovu u maju 2023. godine, u kojima je povređeno više od 90 pripadnika KFOR-a, kao i napad u Banjskoj, pokazali su koliko brzo lokalni incident može postati regionalna kriza. Opasnost nije prošla, upozorava američka analitičarka i ekspertkinja za bezbijednost Ivana Stradner u intervjuu za RTKLive.

Zašto je 25. oktobra 2026. godine, u 21 sat i 30 minuta, Aleksandar Vučić priznao poraz i proglasio pobjedu Studentske liste, istražuju vodeći regionalni i svjetski mediji. Britanski The Times tvrdi da je Vučić u izbornoj noći planirao nasilni scenario kako biostao na vlasti, ali da je od njega odustao ne samo zato što je Studentska lista dobila pola miliona glasova više od njega, nego i zato što je bio upozoren od strane nekoliko zvaničnika EU.

Američka analitičarka i ekspertkinja za bezbjednost Ivana Stradner kaže da je, iako nema pouzdane informacije o tome što se tačno događalo u noći 25. oktobra, saznanja Times-a ne iznenađuju. 

"Nekoliko dana uoči izbora pratila sam šta se dešava unutar policije i specijalnih jedinica Srbije, kako se pripremaju i raspoređuju, i bila gotovo sigurna da je Aleksandar Vučić spreman da izazove haos. Tim pre što je više puta pokazao da mu nasilje nad građanima Srbije nije strano. Pored toga, mesecima unazad ljudi sa maskama i kapuljačama na glavama sejali su strah i pokušavali da zastraše sve koji su kritikovali ili se protivili režimu. Gazili su ljude, hapsili ih, tukli... Organizovani kriminal odavno više nije bio ni organizovan. Uostalom, pogledajte aferu sa Alta bankom! Ko zna šta ćemo sve još videti", kaže Ivana Stradner u intervjuu za RTKLive. 
Američka analitičarka dodaje da je sve čemu javnost u Srbiji i regionu posljednjih dana svjedoči tek dio objašnjenja zašto je režim Aleksandra Vučića morao da se brani po svaku cijenu.

RTKLive: Ako su navodi o spremnosti specijalnih jedinica i policije Srbije da interveniše istiniti, šta je bio plan?

STRADNER: Vučić je želeo da izazove nerede, da odugovlači pregovore o priznavanju izbornih rezultata i da tako sebi kupi vreme. To smo gledali u Gruziji. Cilj je bio eskalacija, jer Vučić uvek računa na to da će se Zapad uplašiti i da ništa neće preduzeti. Uostalom, to je radio godinama: eskalira, uplaši Zapad, pa im se onda predstavi kao faktor koji je jedini u stanju da ugasi požar koji je zapalio. Ovog puta mu ta računica nije prošla.

RTKLive: Zašto?

STRADNER: Studentska lista dobila je gotovo 600 000 glasova više od njega; l takav rezultat teško je osporiti. Ako se tome dodaju upozorenja zvaničnika iz nekoliko evropskih država, o čemu je pisao i Times, jasno je da je Vučićev poraz bio neminovan, a cena pokušaja da ostane na vlasti previsoka.

Verovatno nikada nećemo saznati šta se zaista događalo iza zatvorenih vrata. Ipak, sigurna sam u jedno: Zapadu je dosta Vučićevog režima. Režim koji je uništio demokratiju i vladavinu prava nije partner, nego rizik i Briselu i Vasingtonu. Vladavina prava je, pritom, ključ za strane investicije. 
Ne zaboravite i regionalnu dimenziju Vučićeve vladavine: njegove su eskalacije u regionu godinama bile sredstvo pritiska, a ne politika mira. U tom smislu, ovo što se 25. oktobra dogodilo u Beogradu nije samo promena vlasti, već i prilika da Srbija prestane da bude izvor nestabilnosti i postane pouzdan partner. Da li će Beograd tu priliku iskoristiti, zavisi od poteza nove vlastiu prvim mesecima.

RTKLive: U svom prvom obraćanju javnosti posle izbora, Vučić je rekao da je na rezultat uticala i američka „duboka država“, tj. strukture koje su „protiv predsjednika Donalda Trampa“. Kako ste razumeli ovu izjavu?

STRADNER: Ni ona me ne iznenađuje. Vučić godinama priča o obojenim revolucijama i o Zapadu koji hoće da ga ruši. Znamo da je svaki autoritarni režim paranoičan, jer ne može da prihvati da građani ustaju protiv njega iz sopstvenih razloga. Što nije slučajno. Prema izveštajima, Rusija i Srbija su pre nekoliko godina formirale radnu grupu za borbu protiv obojenih revolucija. Sam Vučić je proteste i izbore često opisivao kao pokušaj obojene revolucije. Istovremeno, Rusija je gurala tezu o „srpskom Majdanu“, dok je njen šef diplomatije Sergej Lavrov javno upozoravao na navodne pokušaje obojenih revolucija. Reč je, dakle, oistom scenariju koji je Slobodan Milošević koristio devedesetih. 

RTKLive: U kojem smislu?

STRADNER: U smislu da je uvek kriv neko spolja, a ne vlast koja je izgubila poverenje građana.

Zanimljiv je i detalj na koji ste ukazali: Vučić je ovoga puta pokušao da se dodvori Trampu, koji i sam kritikuje „duboku državu“. Očito je računao na to da će, optuži li iste ljude koje optužuje Tramp,

u Vašingtonu naći sagovornike. Međutim, prevideo je da on Trampa ne zanima, ali i da u Vašingtonu dobro znaju ko je Vučić. Godinama su ga posmatrali, znaju kako se ponašao, sa kim je sarađivao, šta je obećavao, a šta radio. Najzad, građani Srbije nisu izašli na izbore zbog „duboke države“, nego zbog korupcije, nasilja i života bez vladavine prava. Hoću da kažem da tih 600 000 glasova razlike nije stiglo iz stranih kancelarija.

Vučić je, sećate se, bio najavio da će napisati knjigu Kako sam pobedio obojenu revoluciju. Kako li će je sada nazvati? Možda - Kako me je pobedila duboka država? Ili će ostati u fioci, kao i većina obećanja koja je davao?

RTKLive: Tokom vladavine Aleksandra Vučića, srpsko društvo je temeljno rusifikovano, što su takođe dugo tolerisale i EU i SAD. Predstavnici Studentske liste poručuju da neće uvoditi sankcije Rusiji i da evropske integracije trenutno nisu prioritet. Brine li Vas to? 

STRADNER: Počnimo od Vučića, jer je on koren problema. Kada je došao na vlast, obećavao je da će Srbiju približiti Zapadu, iako je radio suprotno: približio ju je Rusiji i Kini. Istovremeno, držao ju je na evropskom putu, jer su pristupni fondovi EU hranili njegovu vlast. Nikada nije imao stvarnu nameru da Srbiju uvede u EU, zato što bi to podrazumevalo vladavinu prava, time i kraj njegovog režima.

Srbija i Rusija imale su brojne zajedničke vojne vežbe, Moskva je ulagala u vojnu i bezbednosnu saradanju i pre ruske invazije na Ukrajinu. To što je Vučić prodavao oružja Ukrajini mnoge je navelo da pomisle da je on prozapadno orijentisan. Međutim, tonije bila ideologija, to je bio biznis. Trgovina oružjem je unosna i Vučić bi oružje prodao svakome ko plati. Zauzvrat, Putinu je dao da koristi Srbiju za zaobilaženje sankcija i saradnju u oblasti bezbednosti. 
Srpske i ruske službe imaju dugu istoriju saradnje. Ruska obaveštajna služba više puta je javno stala iza Vučića i optuživala Zapad za pripremu „obojene revolucije". Dalje, Rusija je u Srbiji otvorila televizije Russia Today (RT) i Sputnjik, što takođe nije bilo slučajno. Moskva je koristila teritoriju Srbije za treninge ljudi u smislu destabilizacije Evrope, ukljucujuci Moldaviju. Ipak, Vučić nije žrtva Rusije. 

RTKLive: Nego?

STRADNER: Vučić je njen saučesnik. Njegova domaća propaganda umnožavala je najgore ruske narative, poput onih da je Ukrajina napala Rusiju, da SAD drže biolaboratorije u Ukrajini i slično. Kao bivši ministar informisanja u Miloševićevo vreme, Vučić je savršeno razumeo da pobeđuje onaj ko kontroliše informacije. Zato je prvo uništio nezavisne medije. Mediji pod njegovom kontrolom nisu širili samo dezinformacije, već i mržnju i nasilje, koje se vraćalo u samo društvo. Rezultat je polarizacija i neprijateljstvo prema regionu, što je upravo ono što je radio i Milošević.

RTKLive: Da, ali zašto je Zapad to tako dugo tolerisao? 
STRADNER: Zato što mu je stabilnost bila važnija od demokratije.

RTKLive: A studenti? 

STRADNER: Studentski pokret je složen, okuplja desnicu, levicu, centar, različite političke i ideološke profile. Ujedinila ih je borba protiv Vučićevog autoritarizma i korupcije. Njihov cilj je, kažu, vladavina prava, što je korak u pravom smeru. Problem je nedostatak spoljnopolitičke vizije. Doduše, posle više od dve decenije antizapadnog raspoloženja, teško je očekivati da mladi ljudi u Srbiji preko noći postanu prozapadni. Možda im treba vremena. Moguće je i da se pred predsedničke izbore ponašaju strateški i guraju proruske narative kako ne bi izgubili deo biračkog tela.

Da, brine me to što kažu da neće uvesti sankcije Rusiji. Mislim da je jedini put za budućnost Srbije put ka Evropskoj uniji, što podrazumeva i uvođenje sankcija Rusiji. Ne može se graditi vladavina prava, a istovremeno ekonomski i politički ostati vezan za režim koji vladavinu prava otvoreno prezire. Neutralnost u ovom slučaju nije neutralnost, nego odlaganje odluke. Cena tog odlaganja biće sve veća. Zato očekujem da nova vlast, kada stabilizuje institucije, jasno kaže kuda Srbija ide. Prvi test dolazi za nekoliko nedelja.

RTKLive: Što bi mogao biti prvi test?

STRADNER: Početak pregovara Rusije o energetskim aranžmanima. Nova vlast u Beogradu mora da razume da je NIS ruski centar gravitacije u Srbiji, instrument kojim Putin ucenjuje tu zemlju. Ako o budućnosti Srbije razmišlja na ozbiljan način, Beograd mora da nacionalizuju NIS i da otvori vrata zapadnoj energetskoj industriji.

Drugi test su službe. Kao i Rusija, i Srbija funkcioniše kao sistem, čije su ključne tačke BIA i vojne obaveštajne agencije. Kada budemo videli ko je na čelu tih institucija, znaćemo sve što treba da znamo o tome kuda Srbija ide. Drugim rečima, ostanu li isti kadrovi i iste veze, to će značiti da se promenilo ime na vratima, a da je sve ostalo isto. Srbija, dakle, ima šansu, ali će biti ocenjena po odlukama o energetici i bezbednosti, a ne po izjavama na društvenim mrežama

RTKLive: Spekuliše se da administracija predsjednika Donalda Trampa razmišlja o povlačenju vojnika sa Kosova. Što bi to značilo za stabilnost i Kosova i regiona?

STRADNER: Pre svega, važno je razumeti razmere. Govorimo o oko 600 američkih vojnika u okviru KFOR-a, što je tek delić američke vojske stacionirane u Evropi. Njihovo povlačenje ne bi donelo gotovo nikakve uštede, a politička i bezbednosna cena mogla bi biti veoma visoka.

Razumem zašto Vašington preispituje svoje vojno prisustvo u Evropi. Nakon mnogo godina, SAD  poziva evropske saveznike da preuzmu veći deo odgovornosti za sopstvenu odbranu, pa je legitimno pitati gde američke snage donose jedinstvenu vrednost. Ali KFOR je upravo takva misija - američka uloga podjednako je politička koliko i vojna i nije je lako zameniti.

Dugi niz godina KFOR održava mir između Kosova i Srbije i deluje kao politički faktor odvraćanja za one koji bi da podstaknu nasilje. Američki kredibilitet gradio se 25 godina, i kroz republikanske i kroz demokratske administracije. Bezbednosni kontekst ne ide u prilog povlačenju. 

RTKLive: Zašto?

STRADNER: Zato što, uprkos velikim gubicima u Ukrajini, Rusija nije odustala od destabilizacije Evrope. Balkan je za nju jeftino polje i način da proveri da li je NATO tigar od papira. Sukobi na Kosovu u maju 2023. godine, u kojima je povređeno više od 90 pripadnika KFOR-a, kao i napad u Banjskoj, pokazali su koliko brzo lokalni incident može postati regionalna kriza. Opasnost nije prošla.

Dok se u Srbiji posle izbora formira nova vlada, pravac Beograda je neizvestan, a Moskva je dobro pozicionirana da iskoristi takav vakuum. Poslednjih nekoliko nedelja ruski zvaničnici ponavljaju da je na Kosovu stanje bezbednosti alarmantno i da će prihvatiti samo ono rešenje za Kosovo koje je potpuno prihvatljivo za Beograd. Zato bi signal povlačenja KFOR-a bio opasan. On bi, naime, mogao da ohrabri bezbednosne agende ne samo u Srbiji, već i secesionističke težnje u entitetu RepublikaSrpska, koje su sve učestalije, što bi onda dovelo do formiranja dva fronta, za koje Evropa, a posebno Amerika, nisu spremni.Posle Banjske, KFOR je pokazao da može da pojača snage i obezbedi stvarno odvraćanje. Drugim rečima, kada je NATO je povećao prisustvo, Vučić je istog trenutka smanjio vojne tenzije.

*Tamara Nikčević je saradnica RTK-a i pokriva teme iz regiona