Moja politika prema Beogradu nije nastala u Prištini, nego je plod iskustva Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kao i iz činjenice da sam šest godina u Narodnoj skupštini Srbije tražio odgovore na ista pitanja. Ako neko zaista smatra da je zahtev za proporcionalnom zastupljenošću, za ravnopravnošću, obrazovanjem, službenom upotrebom jezika i nacionalnih simbola ili za rešavanjem pasivizacije "mentorstvo premijera Kurtija“, neka se najpre zapita zašto se ova pitanja uopšte postavljaju.

Partija za demokratsko delovanje (PDD) je 18. septembra 2026. donijela odluku o učešću na parlamentarnim izborima u Srbiji, koji će biti održani 25. oktobra ove godine. PDD je, saopšteno je tada, „otvorena za stvaranje zajedničke jedinstvene liste albanskih partija“ sa juga Srbije. U međuvremenu je osam albanskih političkih stranaka iz Preševa, Bujanovca i Medveđepotpisalo sporazum o zajedničkom nastupu na parlamentarnim izborima, čime je, kako je za RTKLive ocijenio kandidat te liste za poslanika u Skupštini Srbije i predsjednik PDD-a Shaip Kamberi, napravljen važan korak ka političkom objedinjavanju albanskog biračkog tijela.

"Od početka smo u PDD-u smatrali da bi bilo najbolje da Albanci na ove izbore izađu sa jednom zajedničkom listom. Naš cilj nije bio da PDD ima svoju listu, već da albanski politički subjekti pronađu zajednički interes i omoguće biračima da svoj glas pretvore u što snažniju parlamentarnu zastupljenost", kaže Kamberi za RTKLive. 

Prema njegovim riječima, postignuti dogovor predviđa da Partiji za demokratsko djelovanje pripadne prvo mjesto na zajedničkoj listi, što za njih nije samo priznanje političke uloge PDD-a i njenom dugogodišnjem parlamentarnom iskustvu, već prije svega velika odgovornost. 
"Na listi, dakle, nisu samo kandidati PDD-a; to je lista osam albanskih stranaka i tako je treba i razumeti. Sada imamo zajedničku političku odgovornost i jedan osnovni cilj: da albanski birači 25. oktobra dobiju mogućnost da svoj glas pretvore u što snažniju političku zastupljenost u Narodnoj skupštini Srbije. Mislim da je ovo važan trenutak i zato što smo pokazali da, uprkos političkim razlikama, možemo da se dogovorimo o zajedničkom interesu albanske zajednice. Na građanima je da na izborima odluče kome će dati svoje poverenje", ističe Kamberi.

KO PREDSTAVLJA ALBANCE 

RTKLive: Imaju li osnova optužbe lokalne opozicije da Vaša partija monopolizuje politički prostor i pravo na predstavljanje Albanaca?

KAMBERI: Ne mislim da politički prostor može da monopolizuje bilo koja partija. Svaka politička organizacija ima pravo da učestvuje na izborima, da kandiduje svoje ljude i da traži poverenje građana. Međutim, postoji razlika između političkog pluralizma i pokušaja da se politička odgovornost izjednači, bez obzira na rezultate, iskustvo i kontinuitet. PDD postoji više od tri i po decenije; učestvovala je na brojnim parlamentarnim izborima i, što je posebno važno, u poslednja tri skupštinska mandata bila je predstavljena u Narodnoj skupštini.
RTKLive: Uvijek ste je Vi predstavljali?
KAMBERI: Jesam. Šest godina sam bio jedini albanski poslanik u parlamentu Srbije. Za to vreme nisam predstavljao samo PDD, već sam u parlamentu otvarao pitanja koja se odnose na Albance u Preševu, Bujanovcu i Medveđi - od pasivizacije adresa i proporcionalne zastupljenosti u institucijama do obrazovanja, jezika, policije, diploma i ekonomskog razvoja. Dakle, ne tražimo monopol; tražimo da se poštuju rezultat, iskustvo i odgovornost. Ostale albanske stranke imaju puno pravo da se takmiče sa nama, ali na kraju odlučuju građani. A bilo je pokušaja da se takmiče bez nas, no njihove liste nisu imale uspeha.

'REFERENDUMSKA' ATMOSFERA

RTKLive: Kako biste opisali političku klimu u kojoj se ovi izbori organizuju?

KAMBERI: Ovo nisu obični izbori. Srbija ulazi u njih u veoma polarizovanoj političkoj atmosferi, u kojoj postoji duboko nepoverenje između vlasti i velikog dela opozicionog i građanskog društva, što će neminovno uticati i na način na koji će se voditi kampanja. Za mene je, međutim, najvažnije da se u toj široj političkoj polarizaciji ponovo ne izgubi ono što se događa u Preševskoj dolini.

Albanci će na ovim izborima glasati i o pitanju svoje političke zastupljenosti, iako taj glas ne treba posmatrati izolovano od šire borbe za demokratske institucije, vladavinu prava i ravnopravnost svih građana. Naša politika će i dalje biti opoziciona, argumentovana i institucionalna. Ne mislim, pritom, da Albanci treba da budu nečiji ukras u parlamentu, već politički akter koji jasno govori o problemima svoje zajednice i traži odgovore od države.

RTKLive: Atmosfera uoči izbora je, kažu analitičari, „referendumska“, pa će se za vlast suštinski boriti dvije političke grupacije – koalicija okupljena oko Aleksandra Vučića i Studentska lista. Šta očekujete? Može li doći do mirne tranzicije vlasti?

KAMBERI: Ne bih ove izbore svodio na referendum o dve političke grupacije. Građani će odlučivati o mnogo širem spektru pitanja i o različitim političkim ponudama. Očekujem da izborni proces bude sproveden uz poštovanje demokratskih standarda, da birači mogu slobodno da izraze svoju volju i da se ta volja poštuje i pored činjenice da se izborni uslovi nisu promenili. U tom smislu, vlastima ostaje prostora za manipulaciju izbora.

Kada je riječ o eventualnoj promeni vlasti, mirna tranzicija nije pitanje političke volje jedne strane, već zavisi od toga da li sve političke aktere obavezuju izborni rezultat, institucije i ustavni poredak.

Ako dođe do promene vlasti, ona mora biti mirna i institucionalna. Ako do nje ne dođe, i tada se mora poštovati izborna volja građana. To je osnovni test demokratskog sistema. 
RTKLive: Kada ćete znati da je došlo do stvarne promjene vlasti?
KAMBERI: Kada dođe do potpunog diskontinuitetat sa prošlom vlašču i uopšte sa prošlošču.

'NEPRIJATELJSKA ATMOSFERA'

RTKLive: Ako ponovo budete poslanik, kako planirate da prevaziđete atmosferu koju često opisujete kao „neprijateljsku" prema albanskim predstavnicima?

KAMBERI: Ako je reč o mom eventualnom novom mandatu, ne bih menjao osnovni pristup. U prethodnih šest godina sam pokazao da poslanik može biti opozicija vlasti, a istovremeno ozbiljno zastupati interese svoje zajednice. Ako dođe do promene vlasti, očekujem veće razumevanje za sva naša pitanja. Evropska Srbija se ne može raditi na ekskluzivitetu, već na inkluzivnosti. Ako budem ponovo izabran, nastaviću da insistiram na institucionalnoj diskriminaciji, pasivizaciji adresa, zastupljenosti Albanaca u državnim institucijama, obrazovanju, jeziku, diplomama i ekonomskom razvoju. Mislim da se „neprijateljska atmosfera“ ne prevazilazi povlačenjem. 
RTKLive: Nego?
KAMBERI: Prevazilazi se još jačim argumentima, međunarodnim standardima i insistiranjem da država poštuje sopstveni Ustav i međunarodne obaveze. U parlamentu neću biti predstavnik samo onih koji se slažu sa mnom, već poslanik koji će i dalje postavljati pitanja i onda kada odgovori vlasti nisu prijatni.
RTKLive: Da li biste i pod kojim uslovima prihvatili učešće u Vladi Srbije? 

KAMBERI: Po tom pitanju veoma jasan: sebe ne vidim u Vladi Srbije. Tokom poslednjih šest godina, izgradio sam politički identitet kao opozicioni poslanik i ne bih ga menjao zbog funkcije. Za mene ulazak u Vladu nije cilj sam po sebi. Naravno, politička podrška određenim merama može biti predmet razgovora ako one donose konkretne i proverljive koristi za građane Preševske doline ili evropskom putu Srbije. Ali to nije isto što i ulazak u Vladu.

Ako bi se jednog dana postigao neki politički dogovor, on bi mora biti zasnovan na jasnim obavezama, rokovima i mehanizmima sprovođenja. Albancima više nisu dovoljne deklaracije i obećanja, već konkretni rezultati. A rezultati se mogu postići ako se počne sa poštovanjem porazuma koje smo ranije potpisali. 
RTKLive: Plan od 7 tačaka 2013 g. i Akcioni plan od 2022?
KAMBERI: Tako je. Zato bih i u budućnosti pravio razliku između političke saradnje oko konkretnih pitanja i ulaska u izvršnu vlast.
 

LOJALNOST DRŽAVI
 

RTKLive: Prošle sedmice ste boravili u Njujorku na zasijedanju UN-a, ali ne kao predstavnik države u čijem ste parlamentu poslanik, već kao zvanični član delegacije premijera Kosova Albina Kurtija. Kako odgovarate na kritike iz Beograda da je to čin političke provokacije i nelojalnosti državi Srbiji?

KAMBERI: Razdvojio dve stvari koje se u Beogradu namerno ili nenamerno spajaju. Ja sam narodni poslanik Republike Srbije i svoj mandat sam dobio od građana Albanaca koji žive u Srbiji. To je činjenica. Činjenica je i da sam Albanac iz Preševa i da politički zastupam pitanja koja imaju izrazitu prekograničnu i međunarodnu dimenziju. Moje učešće u Njujorku nije bilo predstavljanje Srbije; bilo je predstavljanje problema Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe u međunarodnim razgovorima. Ako je nekome politički neprijatno što se o položaju Albanaca u Preševskoj dolini govori u Vašingtonu, Njujorku ili drugim međunarodnim centrima, to ne znači da se taj problem ne sme otvoriti. Naprotiv. Lobiranje nije nešto što smo želeli; ono nam je nametnuto. Jer ako za 25 godina nismo uspeli da Vladu u Beogradu ubedimo da poštuje potpisane sporazume, da prihvati Abance kao ravnpravne građane, onda to znači da nam je nametnuto da kroz saradnju sa međunarodnim institucijama pokušamo Republiku Srbiju da ubedimo da poštuje svoje obaveze.

Ne mislim da lojalnost državi znači ćutanje o problemima njenih građana. Moja lojalnost prema građanima koje predstavljam podrazumeva da njihove probleme iznesem tamo gde postoji mogućnost da budu saslušani. U Njujorku sam govorio o pravima građana Srbije albanske nacionalnosti. To je velika razlika.

RTKLive: Tokom susreta sa američkim kongresmenima Majkom Lolerom i Džoom Vilsonom zajedno sa premijerom Kurtijem, pokrenuli ste pitanje Preševske doline. Kakve ste konkretne odgovore dobili od američkih zvaničnika? 

KAMBERI: Važno je najpre reći da smo razgovarali o položaju Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, o njihovoj nedovoljnoj zastupljenosti u državnim institucijama, policiji, pravosuđu i zdravstvu, o pasivizaciji adresa, obrazovanju na albanskom jeziku i problemu priznavanja diploma stečenih na Kosovu. To nisu simboličke teme, već konkretni problemi građana koji žive u Srbiji. 

Od američkih sagovornika dobili smo prostor da te probleme direktno predstavimo i da ih uvedemo u razgovor sa ljudima koji imaju uticaj na američku spoljnu politiku. To je važno, ali jedan sastanak automatski ne menja stanje na terenu. Diplomatija je proces. Ako se pitanje stalno ponavlja u razgovorima sa međunarodnim partnerima, ako se dokumentuje i povezuje sa konkretnim standardima ljudskih i manjinskih prava, onda ono postaje deo međunarodnog političkog dnevnog reda. Moj cilj nije da neko drugi rešava probleme umesto Srbije, nego da te probleme sama Srbija počne da rešava. Ako domaće institucije ne žele da čuju argumente svog poslanika, onda je legitimno da o tim argumentima razgovaram i sa međunarodnim partnerima.

*Tamara Nikčević je saradnica RTK-a i pokriva teme iz regiona