“Uprkos popustljivosti, nepoverenje EU prema predsedniku Vučiću i stanju u Srbiji je evidentno, što dokazuje i doatno pojačani bezbednosni nadzor nad Srbijom i celim regionom. Posebno značajna bila je poseta generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koji je kazao da Alijansa pažljivo prati dešavanja u regionu, te da će učiniti sve za stabilizaciju Zapadnog Balkana“, kaže za RTK Live predsjednica helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko.

Svakodnevno nasilje na ulicama gradova u Srbiji polako prerasta u ulične borbe između pobunjenih građana i režima predsjednika Aleksandra Vučića, koji najavljuje dodatne pritiske i represiju. Pobunjeni građani traže vanredne izbore, predsjednik Srbije pominje vanredno stanje. Čemu je Srbija danas bliža?

“Predsednik Vučić pokazao je da nije u stanju da kanališe opšte nezadovoljstvo i svaki njegov potez dodatno raspiruje bunt i revolt građana. Vučič je očekivao da će protesti jenjavati tokom leta, ali se to nije dogodilo, što ga je onda podstaklo da posegne za još intenzivnijom represijom, sa ciljem da u nekoliko dana situaciju stavi pod kontrolu. U jednom od svojih obraćanja javnosti čak je najavio mogućnost ubistava, iako je za to optužio drugu stranu”, kaže za RTK live predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko.

Prema njenim riječima, situacija u Srbiji eskalirala je sredinom avgusta, kada su grupe pristalica predsjednika Vučića, često maskirane, napale demonstrante. 

“Suprotno Vučićevim očekivanjima, građanska neposlušnost prerasla je u masovne pobune širom Srbije. Odgovor vlasti postaje sve nasilniji: policiji se pridružuju kriminalne grupe, tzv. „lojalisti“. Umesto da štiti građane, policija obezbeđuje Vučićeve pristalice, koje na demonstrante bacaju zapaljiva sredstva i suzavac. Sve češće se beleže i pretnje vatrenim oružjem - pojedini policajci potezali su pištolje. Zabeleženi su i slučajevi premlaćivanja maloletnika, njihovog hapšenja i privođenja, čak i kada oni nisu učestvovali u protestima.

Vučić ne može da zaustavi ovu stihiju nezadovoljstva. Nešto je nepovratno puklo i nema vraćanja na staro. Jedini izlaz za njega su vanredni izbori; verovatno, kako neki spekulišu, do kraja godine. Iako i dalje ima solidnu biračku bazu, više ne može da zadrži dominaciju, što je u direktnoj suprotnosti sa njegovom žeđu za moći”.  

RTKlive: Studentkinja beogradskog Fakulteta političkih nauka Nikolina Sinđelić, koja je privedena 14. avgusta, tvrdi da joj je komandant Jedinice za zaštitu posebnih ličnosti i objekata Marko Kričko prijetio silovanjem. Uslijedilo je zlostavljanje na mrežama od strane lica i medija bliskih režimu predsjednika Vučića. Jesu li baš sve kočnice popustile? 

BISERKO: Slučaj studentkinje Nikoline Sinđelić podigao je na noge studente, posebno studentkinje, koje su odmah reagovale protestom i slučaj učinile vidljivim na svim društvenim mrežama. Ovaj skandal bio je u funkciji zastrašivanja, ali je istovremeno razotkrio primitivizam i spremnost na sve onih koji bi, po svojoj funkciji, trebalo da štite građane. Važno je da su studenti uspeli da razbiju medijski monopol režima. Oni pripadaju digitalnoj generaciji, i upravo se pred našim očima odvija neka vrsta digitalne revolucije. Vučić sa tim ne ume da se nosi, osim ako ne pokuša da ograniči internet, poput Severne Koreje, Kine, Rusije i sličnih režima

RTKlive: Postoji li opasnost da predsjednik Vučić postojeći haos izveze u države regiona?

BISERKO: Vučić to pokušava svih ovih deset meseci, ali ni u tome ne uspeva. Mobilizacija društva više nije moguća na „srpskom svetu“ i sličnim mitovima. 

RTKlive: Nego?

BISERKO: Danas je nezadovoljstvo usmereno na korupciju, na kriminal, kao i na socijalna i ekonomska pitanja. Građani Srbije su siromašni, a ovi protesti su po prirodi i egzistencijalni.

Ponižavanje, ignorisanje i arogancija vlasti prešli su crvenu liniju. Čini se da režim toga još uvek nije svestan, čim se ovako divljački brani. Pored toga, i Vučićevi koalicioni partneri postaju meta kritika i osporavanja.

RTKlive: Nekoliko najuticajnijih zapadnih medija juče je objavilo tekstove u kojima oštro kritikuje režim u Beogradu, ali i svoje vlade zbog neadekvatne reakcije na ono što se dogadja u Srbiji. Kako vidite odnos Zapada prema režimu predsjednika Vučića?

BISERKO: Vodeći zapadni mediji, poput Financial Times-a, zaista sve više ukazuju na kritičnu situaciju u Srbiji i pozivaju zapadne vlade da preispita svoju politiku prema Srbiji. Međutim, kada govorimo o Zapadu, postoji jasna razlika između EU i SAD. Evropska unija se opredelila za „stabilnost“, odnosno za stabilokratiju, i godinama je tolerisala ponašanje kako Vučića, tako i Milorada Dodika. Time je zapravo samo učvrstila njihove pozicije. Tek ih je ruska agresija na Ukrajinu 2022. godine u izvesnoj meri probudila, ali ni to nije bilo dovoljno.

Danas je Europska unija sve zabrinutija zbog stanja u Srbiji, kao i zbog tenzija koje prete da prerastu u sukobe. Međutim, Brisel još uvek nema jasan stav o celoj situaciji. Doduše, novi šef delegacije EU u Beogradu zauzeo je oštriji ton u upozoravanju Beograda kada je reč o ljudskim pravima, o odnosu prema medijima i civilnom sektoru. EU je, pritom, uložila ogromna sredstva u Srbiju: nedavno je odobreno 250 miliona evra, uglavnom nepovratnih, za zelenu agendu i energetiku; pre toga još 50 miliona evra za reforme koje bi trebalo da ubrzaju približavanje Srbije članstvu u EU. Takav pristup omogućio je Vučiću da igra na više strana – i Moskva i Vašington – dok EU tretira kao sigurnu kartu.

Ipak, poslednji potezi pokazali su ograničenja te politike. 

RTKLive: Kakvo ograničenje?

BISERKO: Vučićeva nedavna poseta Floridi završila se fijaskom, a ni njegov prijam u Moskvi 9. maja, na Dan pobede nad fašizmom, nije bio posebno srdačan. Pritom, Beograd i Banjaluka mnogo su očekivali od nove američke administracije, pa su, u tom smislu, ogromna sredstva uložena u srpske lobiste u SAD. Međutim, nova američka administracija, bar za sada, nije promenila politiku prema Balkanu. U izveštaju Stejt departmenta, recimo, u delu o Bosni i Hercegovini, jasno se navodi da Dodik ugrožava stabilnost zemlje.

RTKlive: Predsjednik Vučić, kažete, EU tretira kao “sigurnu kartu”. Ima li pravo?

BISERKO: Nema. Uprkos popustljivosti, nepoverenje EU prema predsedniku Vučiću i stanju u Srbiji je evidentno, što dokazuje i doatno pojačani bezbednosni nadzor nad Srbijom i celim regionom. Posebno značajna bila je poseta generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koji je, potencirajući angažovanost Alijanse na prostoru Zapadnog Balkana, poručio da NATO pažljivo prati dešavanja u regionu, te da će učiniti sve u smislu stabilizacije regionalnih prilika. 

Sa druge strane, iako nije bilo javnih izjava, ne bi trebalo zanemariti činjenicu da je nekoliko zapadnih zvaničnika posetilo region usred godišnjih odmora; među njima i premijerka Italije i austrijski kancelar, koji su svakako doneli važne poruke, pre svega one koje se odnose na očuvanje stabilnosti regiona.

RTKlive: Predsjednik Vučić je, nakon sastanka sa austrijskim kancelarom, poručio da će se uskoro sresti sa kineskim i ruskim predsjednikom. Kako ste ovo razumjeli? 

BISERKO: Promenjeno raspoloženje na Zapadu o kojem sam govorila navelo je Vučića da se vrati staroj strategiji „sedenja na više stolica“. U tom smislu bi trebalo tumačiti njegovu najavu da će se uskoro sastati sa predsednicima Rusije i Kine.

Rusko ministarstvo vanjskih poslova je, videli ste, u međuvremenu izdalo saopštenje u kojem poručuje da Rusija ne može ostati ravnodušna prema onome što se dešava u bratskoj Srbiji, koja u teškim uslovima nalazi snagu da sačuva samostalnost i brani svoj suverenitet. Takođe, Moskva veruje da će u Srbiji biti obnovljeni mir i stabilnost, te da će, kako kažu, Srbija uspeti da se izbori sa pokušajima da se potkopa unutrašnje jedinstvo srpskog naroda, što je “neophodno u ovom istorijskom trenutku”.

Dalje od ovoga ne treba očekivati.

RTKlive: Zašto?

BISERKO: Jer i Rusija ima više otvorenih frontova sa neizvesnim ishodom. Za razliku od Rusije, Kina se do sada nije oglašavala. U datim okolnostima, Zapadni Balkan očito nije prioritet niti jednoj od ove dve države.

*Tamara Nikčević je saradnica RTK-a i pokriva teme iz regiona