Nakon predstojećih parlamentarnih izbora, Kosovo će dobiti novu Vladu, koja će veoma brzo doneti Statut Zajednice opšina sa srpskom većinom. Formiranje te Zajednice predstavljaće kraj svih Vučićevih snova o Kosovu. Istovremeno, time će državama poput Španije ili Rumunije biti omogućeno da ukinu prepreke i olakšaju put Kosovu ka NATO i EU, kaže za RTK Live predsjednik Evroatlanskog saveta SrbijeDragan Šormaz. 

Rat Rusije protiv Ukrajine i rastući geopolitički izazovi naglašavaju potrebu za sve jačim vezama između Evropske unije i Zapadnog Balkana; EU je nedvosmisleno posvećena perspektivi članstva regiona u Uniji, zaključak je zajedničke i usaglašene deklaracije usvojene na Samitu EU i Zapadnog Balkana u Briselu. EU je pozdravila to što su se partneri iz regiona usaglasili sa deklaracijom, uz napomenu da Srbija to nije učinila, budući da ovoga puta nije poslala svoju delegaciju u Brisel. 

Nedostatak normalizacije odnosa Prištine i Beograda, stoji dalje u deklaraciji, nastavlja da usporava oba partnera na njihovom evropskom putu.

"Svi sporazumi postignuti u dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU moraju biti sprovedeni, posebno Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov Aneks. Podrška u okviru Instrumenta za reforme i rast Zapadnog Balkana uslovljena je konstruktivnim angažmanom partnera sa mjerljivim napretkom i opipljivim rezultatima u normalizaciji njihovih odnosa", poručeno je iz Brisela.

Ipak, najvažnije vijesti za Republiku Kosovo saopštile su predsjednica Vjosa Osmani, koja je kazala da će mjere što ih je EU uvela Kosovu već danas početi da se ukidaju, te predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je, ocjenjujući to kao ’dobru vest za zemlju’, na mreži X napisala da EU planira da Kosovu ponudi 216 miliona eura finansijske pomoći.

„Poruke Samita EU i Zapadnog Balkana izuzetno su važne za sve države regiona. Crna Gora je zatvorila pet pregovaračkih poglavlja, dok je evropska nada data Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Kosovu. Nažalost, Srbija se iz ovog procesa sama izuzela“, kaže za RTK Live predsjednik Evroatlanskog saveta Srbije i nekašnji visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Dragan Šormaz. 

Šormaz podsjeća da nova Vlada Kosova, nakon izbora održanih u februaru ove godine, nije konstituisana, već je funkcionisala u tehničkom mandatu.

„Nakon predstojećih parlamentarnih izbora, zakazanih za 28. decembar, Kosovo će dobiti novu Vladu, koja će veoma brzo doneti Statut Zajednice opšina sa srpskom većinom. Ne govorim, dakle, o 'zajednici srpskih opština', kako se to telo naziva u Srbiji, nego o opštinama na Kosovu u kojima većinu stanovništva čine etnički Srbi. Formiranje te Zajednice predstavljaće kraj svih Vučićevih snova o Kosovu“, kaže Šormaz.

RTKLive: U kojem smislu kraj?

ŠORMAZ: U smislu da će to značiti de jure priznanje Kosova. Istovremeno, ovim će državama poput Španije ili Rumunije, i bez direktnog bilateralnog priznanja, biti omogućeno da ukinu prepreke i olakšaju put Kosovu ka NATO i EU.
U ovom momentu je od izuzetne važnosti i to što je Evropska unija najavila ukidanje sankcija, kao i finansijsku pomoć Kosovu, što je više gest dobre volje Brisela, nego istinska zasluga Prištine. 
Brisel je i ovoga puta Srbiji pružio ruku, ali je Srbija nije prihvatila. 

RTKLive: Zašto?

ŠORMAZ: Zato što Vučić veruje da bi EU trebalo da se prilagodi Srbiji, a ne Srbija EU. Nažalost, Srbiju je žrtva promašene politike Aleksandra Vučića, koja je mislio da će Angela Merkel i Vladimir Putin vladati Evropom. A upravo su njih troje – Merkel, Putin i Vučić – danas za Evropu politički mrtvi.

RTKLive: Šta je Srbija izgubila odlukom njenog predsjednika da ne prisustvuje Samitu u Briselu? Sudeći prema reakcijama, djeluje da se EU zbog te odluke nije mnogo potresla.

ŠORMAZ: Naravno da se nije potresla. Zašto bi? Izgubila je samo Srbija, nije EU. 
Srbije odavno nije deo procesa pridruživanja EU. Otkako je Rusija krenula u agresiju na Ukrajinu, Srbiji se polako ali sigurno zatvaraju evropska vrata. Međutim, zahvaljujući Vučićevim lošim spoljnopolitičkim procenama, Srbija više nema nikakve odnose ni sa SAD. Vučić je verovao da će sa predsednikom Donaldom Trampom i njegovom administracijom uspeti da uspostavi bolje odnose, da će se sve okrenuti na bolje; odnosi su mnogo gori nego što su bili u vrijeme administracije predsednika Bajdena. Nakon što je u maju ove godine praktično izbačen iz SAD zbog pokušaja da ilegalno uđe na proslavu Republikanske stranke na Foridi, Vučiću je ovih dana stigao novi udarac sa te strane Atlantika: kompanija zeta predsednika Trampa obavestila ga je da, usled sumnje na korupciju, izlazi iz projekta 'Generalštab', koji je bio Vučićeva karta u pokušaju da se ponovo približi američkom pšredsedniku.

U međuvremenu, pogoršani su i odnosi Srbije sa Rusijom, pa cenu te loše politike plaćamo upravo ovih dana. 

RTKLive: Pored toga što odbija da uvede sankcije Rusiji, odnosno da svoju vanjsku politiku uskladi sa politikom EU, šta Brisel još zamjera Srbiji? 

ŠORMAZ: Sankcije Rusiji jedna su od ključnih zamerki, ali ne jedina. Od 2022. godine, sedam zemalja EU odbija da otvori klaster 3 u pregovorima Srbije sa EU. Danas ih nije sedam, nego čak devet. 
Pored odbijanja da uvede sankcije Rusiji, Brisel Srbiju kritikuje zbog krađe izbora, zbog brutalnosti policije nad građanima koji protestuju, zbog Vučićevih divljačkih napada na medije i pravosuđe, zbog najava da će ukinuti Tužilaštvo za organizovani kriminal, zbog enormne korupcije i sl.  

RTKLive: Dobrosusjedski odnosi jedan su od uslova za priključenje država Zapadnog Balkana EU. Konstatuje li Brisel činjenicu da je Srbija praktično u sukobu sa svim državama regiona?

ŠORMAZ: Mislim da su se tim pitanjem više bavile SAD, nego EU, koja je, vodeći računa o interesima i statusu svih kandidata, dugo zatvarala oči pred činjenicom da Vučić konstantno destabilizuje države regiona. Brisel vidi šta Vučić radi: jasno im je da Srbija nema Vladu i da je telo koje se tako naziva zapravo prošireni kabinet predsednika države. Takođe, znaju da je Vučićev režim autoritaran i da polako prelazi u diktaturu. Zato menjaju odnos prema Vučiću, što za predsednika Srbije predstavlja ozbiljan udarac na unutrašnjem planu. 
Dok je Vučić na vlasti, Srbija neće i ne može u EU. 

RTKLive: Predsjednik Vučić kaže da, uprkos svemu, Srbija nastavlja svoj evropski put.

ŠORMAZ: Kakav evropski put?! Vučić neće u Evropu, jer je, baš kao i Viktor Orban ili Robert Fico,  svestan da unutar EU ne bi imao nikakvu moć. 

RTKLive: Premijer Orban je upravo blokirao odluku EU da formira radnu grupu za izradu nacrta Pristupnog ugovora sa Crnom Gorom. Dakle, nije baš da nema nikakvu moć.

ŠORMAZ: Kao što je to učinio više puta, Orban će na kraju odblokirati i odluku koju pominjete. Ne zaboravite da je Mađarska podržala svih devetnaest paketa evropskih sankcija Rusiji. Odblokiraće i Crnu Goru, videćete. Uostalom, Orbanu ne idu na ruku ni unutrašnje prilike u Mađarskoj, naproitiv: ankete potvrđuju da bi Orban mogao da izgubi predstojeće paralamentarne izbore, koji će biti održani u aprilu.  

RTKLive: Crnogorski mediji pišu da Srbija na sve načine pokušava da zaustavi napredovanje Crne Gore ka EU. Juče je predsjednica parlamenta Srbije Ana Brnabić optužila Crnu Goru da kontroliše dva najveća kriminalna klana ne u Evropi, nego na svijetu. Zašto Srbija ovako reaguje?

ŠORMAZ: Naprednjaci govore ono što im naredi Aleksandar Vučić. Tako funkcioniše Srpska napredna stranka, zato sam iz nje izašao. Vučić je napravio klijentelistički, koruptivni sistem, u kojem je moguće da bilo koga unutar sistema zameni kada god to poželi. Bedni napadi na Crnu Goru dokazuju da Vučić ne može da se pomiri sa činjenicom da su Crna Gora i Albanija u bilo čemu ispred Srbije, dok njega više niko ne uvažava. 
EU je donela odluku da se do 2030. završi proces proširenja, i to se ne odnosi samo na Zapadni Balkan, nego i na Moldaviju i Ukrajinu. Brisel je tu odluku doneo iz geostrateških razloga i Crna Gora i Albanija su se tome prilagodile. Pa, Albanija je za kratko vreme otvorila sva poglavlja! Građani Srbije sada vide gde je njihova zemlja i koliko je važan Aleksandar Vučić, zato naprednjaci tako reaguju. 
Sa druge strane, kada govori o kriminalu, čak da on dolazi iz Crne Gore – a delom i dolazi – za to ne može biti odgovornija država od 600 000 stanovnika od one od gotovo sedam miliona. Uostalom, šta je Srbija uradila da to spreči? Ništa! Kriminal u Srbiji je organizovan. Šta je ćacilend?! Kriminalci koji štite Vučića i koji su preslikane 'tituške' sa Majdana u Ukrajini. Sve je to ista režija ruskog FSB-a. Vučić je politički završio, to je gotovo. U političkom smislu, postoji samo dok ne raspiše izbore.

RTK: Kada očekujete izbore?

ŠORMAZ: Kada god da ih raspiše, Vučić zna da će te izbore izgubiti. Mislim da bi, u dogovoru sa Briselom, trebalo insistirati na formiranju privremene vlade, koja bi organizovala fer, slobodne i demokratske izbore. Njen drugi zadatak bi bio da otkoči evropske integracije Srbije. Sličan model smo pre nekoliko godina videli u Makedoniji. Iskreno, ne verujem da bi Vučič na to pristao, jer je njegov jedini cilj očuvanju apsolutne vlasti. Mislim da će odgađati parlamentarne izbore sve dok ne dođe vreme za raspisivanje predsedničkih, kada će se ponovo susresti sa velikim problemom.

RTKLive: Sa kojim problemom?

ŠORMAZ: Nema kandidata za predsednika Srbije, a po zakonu, nema pravo da se ponovo kandiduje. Ne zaboravite, pritom, da su se, tokom proteklih trideset godina, političke krize u Srbiji rešavale ne na parlamentarnim, nego na predsedničkim izborima. Slobodan Milošević ih je izgubio 2000. godine, Borisa Tadića je pobedio Tomislav Nikolić, koji je nakon toga na vlast doveo Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku. Koga god da Vučić izabere kao svog kandidata za predsednika Srbije, izgubiće. Vučić to zna, zato beži od izbora. 

*Tamara Nikčević je saradnica RTK-a i pokriva teme iz regiona