Poslednji izbori značajno su ojačali poziciju Kosova u dijalogu sa Srbijom. Stabilizacija unutrašnje političke scene i porast spoljnopolitičkog kredibiliteta – ukidanje restriktivnih mera od strane EU i otvorena podrška SAD – dali su Kosovu više manevarskog prostora i legitimiteta za postavljanje zahteva i insistiranje na kompromisima, kaže za RTKlive predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko.

Uprkos upozorenjima Evropske unije, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je ove sedmice ukaze o proglašenju seta pravosudnih zakona, koje je na predlog poslanika Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića usvojila Skupština Srbije. Usvajanje izmjena pravosudnih zakona oštro je kritikovao Brisel, ali i stručna javnost u Srbiji, koja upozorava da će usvajanjem „Mrdićevih zakona“ prestati mandat više od polovine tužilaca u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Proevropska opozicija je donošenje spornih zakona okarakterisala kao "blickrig" režima na pravosuđe, poručujući da se Srbija, i formalno i definitivno, ovim oprašta od puta ka EU.

„Aleksandar Vučić se nije ni osvrnuo na sugestije Evropske unije. Stavljanjem svog potpisa na pravosudne zakone definitivno je pokazao da evropski put nije njegova orijentacija, te da mu je prioritet lično političko preživljavanje. Ovi zakoni nisu tehničko pitanje, već direktan udar na nezavisnost tužilaštva, posebno Tužilaštva za organizovani kriminal. Poruka je jasna: svako ko se usudi da istražuje najteže slučajeve, naročito one koji vode ka vrhu vlasti, može postati meta“, kaže za RTKLive predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko.

Biserko podsjeća da je predsjednik Srbije više puta pokazao da mu je politički opstanak važniji od evropskih standarda i vladavine prava, računajući da EU neće odustati od Srbije uprkos oštrim izjavama, te da će njihove verbalne kritike proći bez ozbiljnih političkih posledica. 

„Ključno pitanje je da li će Evropska unija napustiti politiku podilaženja Srbiji, koja se pokazala kao neuspešna. Vučić je EU koristio kao svojevrsni bankomat, dok je istovremeno, kroz kontrolisane medije, sistematski proizvodio i širio anti-EU raspoloženje među građanima. Takva politika imala je ozbiljne negativne posledice ne samo po Srbiju, već i po ceo region. U odnosima sa susedima, Brisel je primenjivao politiku pritisaka i sankcija, često kako bi se izašlo u susret Beogradu, naročito kada je reč o Kosovu“, kaže Biserko.

RTKlive: Evropsku uniju je, kažete, predsjednik Vučić koristio kao svojevrsni bankomat. Da li je uopšte članstvo Srbije u EU ikada bio cilj predsjednika Vučića? 

BISERKO: Od 2013. godine, otkako je dobila status kandidata, teško bi se moglo reći da je članstvo u EU bio strateški cilj Srbije pod vođstvom Aleksandra Vučića. EU je Vučiću pre svega služila kao politički instrument za opstanak na vlasti, kao i za pristup fondovima i legitimisanje režima kao faktora stabilnosti u regionu. Vučić je formalno zadržao proevropsku retoriku, dok je u suštini devastirao evropske vrednosti - vladavinu prava, nezavisne institucije, slobodu medija i politički pluralizam. Istina, međunarodne okolnosti su mu išle na ruku. 

RTKlive: Kako?

BISERKO: Zapad je bio zaokupljen sopstvenim izazovima — migrantskom krizom, pandemijom kovida, potom i ratom u Ukrajini — te je u tom periodu bio praktično dezangažovan na Zapadnom Balkanu. Time je stvoren strateški vakuum, u koji su ušli drugi akteri, pre svega Rusija i Kina, ali i drugi. Nakon ruske agresije na Ukrajinu, Zapad se vratio na Balkan, što je pre svega bilo motivisano bezbednosnim prioritetima. Tek tada je postalo jasno koliko je koncept „Srpskog sveta“ bio realan politički projekat, a ne puka retorika. U tom periodu Vučić je sistematski gradio politiku „sedenja na više stolica“, ali poslednja izjava evropske komesarke Marte Kos da Srbija sama usporava svoj put ka Evropskoj uniji samo potvrđuje da je evropska perspektiva bila održavana kao narativ, a ne kao iskrena i dosledna politička orijentacija.

RTKlive: Delegacija Evropskog parlamenta nedavno je boravila u Beogradu, gdje se kratko sastala sa predstavnicima vlasti, ali i sa opozicionarima, novinarima, pojedinim NVO. Imate li utisak da je pogled Brisela na Srbiju danas malo bistriji?

BISERKO: Odnos Brisela prema Beogradu počeo je da se menja pod pritiskom protesta u Srbiji, koji su do kraja ogolili karakter Vučićevog režima. U Briselu danas postoji veća svest o dubini krize u Srbiji - o eroziji institucija, zarobljenim medijima, pritiscima na civilno društvo i sistematskom gušenju političkog pluralizma. Susreti delegacije Evropskog parlamenta (EP) sa opozicijom, nezavisnim novinarima i nevladinim organizacijama po prvi put su omogućili realnije sagledavanje stanja na terenu.

RTKlive: Evropski parlament uvijek je bio realniji u procjeni prilika u Srbiji?

BISERKO: To je istina i to se jasno vidi i u rezolucijama EP, posebno u poslednjoj. I najnoviji izveštaj Evropske komisije bio je izuzetno kritičan i realan. Poruke koje danas dolaze iz Brisela ukazuju na sve izraženiju sumnju da je Srbija zaista na putu ka članstvu u EU — ne samo zbog neusaglašavanja sa zajedničkom spoljnom politikom Unije i neuvođenja sankcija Rusiji, već i zbog rastuće autoritarnosti režima. To se ogleda u nespremnosti vlasti da sprovede neophodne reforme, u gotovo potpunom monopolu nad medijima, u sve većem nasilju prema demonstrantima, kao i u otvorenom vređanju evropskih poslanika i odbijanju da se sa njima vodi civilizovan dijalog. Istovremeno, kroz režimske medije sistematski se širi antizapadni narativ i teza da je Srbija stalno pod spoljnim pritiscima, te da neće odustati od svoje navodne neutralnosti.

Nakon niza uvredljivih izjava na račun EU i vređanja evropskih poslanika, Evropska narodna partija (EPP) najavila je razmatranje statusa pridruženog članstva Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS) u toj političkoj grupaciji.

RTKlive: Opozicija u Srbiji očekuje da SNS bude izbačen iz te najbrojnije političke grupacije u EP. Koliko je to realno?

BISERKO: Mislim da je ishod tog procesa još uvek neizvestan. Evropska unija neće odustati od Srbije, ali je sada znatno kritičnija i uzdržanija u pružanju podrške Vučićevom režimu.

RTKlive: Vanjska politika Srbije, koja se oslanjala na ’četiri stuba’ – EU, SAD, Rusija i Kina - je, tvrde analitičari i diplomate, doživjela potpuni krah. Zbog čega, što mislite?

BISERKO: Na međunarodnom planu, Vučić je u velikoj meri izgubio politički kapital koga je godinama uživao. Ključni globalni akteri – Sjedinjene Američke Države, Rusija, Kina i Evropska unija – sve ga više posmatraju s rastućim nepoverenjem. Uprkos pokušajima da balansira između Vašingtona i Moskve na račun odnosa sa EU, Vučiću ne polazi za rukom da obezbedi stabilnu međunarodnu poziciju. Naprotiv, pokazuje se da i Rusija i Zapad njegovu ulogu doživljavaju kao “potrošnu”, naročito u kontekstu neizvesne sudbine energetskog sektora i vodeće kompanije u Srbiji, Naftne industrije Srbije (NIS), koja je još u većinskom vlasništvu ruskog partnera. Evropska unija je godinama upozoravala Srbiju na potrebu diversifikacije snabdevanja energentima, opredeljujući čak i oko 160 miliona eura za tu namenu. Međutim, vlast nije pokazala stvarnu političku volju da taj proces sprovede u delo. Takva neodgovornost dovela je Srbiju na ivicu ozbiljne energetske i ekonomske nestabilnosti, dok se realna rešenja još uvek upitna. 
U celini posmatrano, Aleksandar Vučić je precenio i sopstvenu ulogu i predstavu o sebi, umišljajući da je važan globalni posrednik u uslovima dubokih međunarodnih potresa. Njegova spoljna politika -  neodređena i oportunistička, svedena je na transakcione odnose sa spoljnim partnerima, često praćene netransparentnim finansijskim koristima za uski krug oko predsednika. 

RTKlive: Kakva je situacija na regionalnom planu? Kako ocjenjujete odnose Srbije sa susjedima?

BISERKO: Srbija od početka vodi politiku destabilizacije preko srpske zajednice, posebno u Bosni i Hercegovini, ali i u Crnoj Gori. U tom smislu, situacija na regionalnom planu je u kontinuitetu posledica dugoročne inacionalističke politike Beograda. Osim sa Mađarskom, sa kojom dobro sarađuje, Srbija je danas u veoma napetim odnosima sa svim susedima – Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Sjevernom Makedonijom i Kosovom. Beograd nikada nije prihvatio ratne poraze iz devedestih i u tom smislu revizionizam i instrumentalizacija istorije su konstanta. Promovišu se narativi  o „ugroženosti Srba“ u svim susednim državama, što održava tenzije i neprijateljstva. Susedi se prikazuju kao pretnja, što sprečava normalizaciju regionalnih odnosa, time i ekomski napredak. Pored toga, Srbija nije spremna da reši probleme nestalih lica, jer bi suštinska saradnja podrazumevala otvaranje arhiva, čime bi se ogolila i odgovornost države Srbije. 
Svojim odnosom prema susedima i nacionalističkim narativom Vučić održava svoju vlast. Međutim, pokazalo se da tokom studentskih protesta, i pored brojnih pokušaja, nije uspeo da izveze krizu u susedstvo.

RTKlive: Pomenuli ste dobre odnose sa Mađarskom. Šta je temelj tog prijateljstva?

BISERKO: Os svih susednih zemalja, Srbija je, tokom poslednjih desetak godina, zaista ima najbolje odnose s Mađarskom. Okretanje Višegradskoj grupi, u prvom redu Mađarskoj, počelo je još za vreme predsednika Borisa Tadića, i to sa nadom da će Srbija biti podržana za dobijanje statusa kandidata i početak pregovora za članstvo u Evropskoj uniji. Vučićevim dolaskom na vlast 2012. godine, ti su odnosi samo intenzivirani, da bi danas Srbija u Mađarskoj imala ’najpouzdanijeg’ političkog partnera. Predsednik Aleksandar Vučić često citira izjavu premijera Viktora Orbana da je ’Evropskoj uniji više potrebna Srbija, nego što je Srbiji potrebna EU’. Takođe, ističe da je Mađarska jedna od zemalja koja ’najviše podržava proširenje Srbije u EU i da je Srbija zaslužila brzo članstvo u Evropskoj uniji’. 

Ono što Srbiju i Mađarski posebno čini bliskim su vrednosti koje obe vlasti promovišu kada je reč o demokratskim procedurama, medijima, vladavini prava, civilnom sektoru, etnocentričnosti i migrantima. Obe zemlje svake godine dobijaju sve niže ocene za demokratičnost, koja je stalno u opadanju, pa su sada kvalifikovane – citiram Freedom House - kao hibridne demokratije, ili autoritarne. 

Okretanje Beograda Budimpešti i zanemarivanje odnosa sa postjugoslovenskim prostorom, posebno sa Hrvatskom, posledica je i još uvek neraščišćenih problema, ali i aspiracija nastalih raspadom Jugoslavije, kao i nepoverenja suseda prema Beogradu. 

RTKlive: Kakav rasplet očekujete u odnosima Srbije i Kosova?

BISERKO: Rasplet u odnosima Srbije i Kosova ostaje vrlo neizvestan. Trenutna dinamika pokazuje da Vučić koristi dijalog isključivo kao politički instrument za unutrašnju stabilnost, a ne za rešavanje spora. Suštinski, bilo kakav pravi napredak zavisi od spremnosti Beograda da prevaziđe korišćenje Kosova kao instrument opstanka na vlasti, što za sada ne izgleda verovatno. Dosta zavisi i od toga da li će EU i SAD ozbiljnije posredovati s obzirom na složenost međunarodnih odnosa. Vučić će nastaviti sa svojom nacionalističkom retorikom, sve dok međunarodni pritisak ne postane pretnja u prvom redu zbog regionalne stabilnosti.

RTKlive: Koliko je poziciju Kosova u tom smislu ojačalo to što su, nakon vanrednih parlamentarnih izbora, očito smanjene i unutrašnje i vanjskopolitičke tenzije?

BISERKO: Poslednji izbori značajno su ojačali poziciju Kosova u dijalogu sa Srbijom. Stabilizacija unutrašnje političke scene i porast spoljnopolitičkog kredibiliteta – ukidanje restriktivnih mera od strane EU i otvorena podrška SAD – dali su Kosovu više manevarskog prostora i legitimiteta za postavljanje zahteva i insistiranje na kompromisima. Na primer, zahtev za hapšenje Milana Radoičića zbog slučaja Banjska sada je i zahtev NATO-a.

Kosovo ulazi u pregovore sa znatno jačom pozicijom, dok je Srbija, vezana za unutrašnju situaciju i Vučićevu borbu za opstanak na vlasti, sve više oslonjenu na lojaliste i primenu sile.