Mandat Nenada Rašića pokazuje da deo srpskog biračkog tela ipak ne glasa po instrukcijama Beograda, te da postoji realna mogućnost da Srbi na Kosovu sami izaberu različite političke predstavnike. Najzad, Rašićev mandat potvrđuje da dominacija Beograda nije apsolutna. Bez pritiska iz Srbije, kosovski Srbi sigurno bi bolje artikulisali svoje interese, svesni da Srpska lista pre svega zastupa interese režima Aleksandra Vučića.

Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta je u Izvještaju za Kosovo, koji je pripremio Riho Teras, ocijenio da je Kosovo izgubilo važnu godinu zbog političke blokade, uz upozorenje da bi i naredni mjeseci mogli biti pod uticajem izbornog procesa. Predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko za RTKLive kaže da navedena ocjena Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta prije svega potvrđuje da su evropski partnera zabrinuti zbog institucionalne paralize Kosova, kao i njenog uticaja na reforme, na evropske integracije i međunarodni položaj zemlje. 

"Evropska unija očekuje funkcionalne institucije sposobne da donose odluke i sprovode reforme, a produženi politički zastoj šalje suprotnu poruku. Teško je reći da li je suština problema sa kojim se kosovsko društvo suočava isključivo personalni odnos opozicije prema premijeru u tehničkom mandatu Albinu Kurtiju. Jer iako nesumnjivo postoje političke tenzije i visok nivo međusobnog nepoverenja između Kurtija i opozicionih lidera, suština spora je po mom mišljenju dublja", kaže Sonja Biserko za RTKLive.

RTKLive: U kojem smislu dublja?

BISERKO: Mislim da je reč o različitim političkim pristupima upravljanja državom, odnosa prema dijalogu sa Srbijom, saradnji sa međunarodnim partnerima, kao i o borbi za političku dominaciju u kosovskom političkom prostoru. Tokom svog premijerskogmandata, Kurti je izgradio politiku koja insistira na suverenitetu i većoj samostalnosti u donošenju odluka, zbog čega često ima nesuglasice sa međunarodnim akterima. Međutim, međunarodni akteri dugo su podilazili Beogradu i često kažnjavali Prištinu a ne i Beograd zbog nesprovodjenja Ohridskog i Briselskog sporazuma.Takođe, smatrali su da Vlada Kosova mora koordinirati svaku akciju sa njima. Vlade Albina Kurtija, međutim, pokazivale su više samostalnosti i inicijativnosti, što po mom misljenjuznačajno doprinosi njenoj popularnosti kod građana.

Sa druge strane, opozicija Kurtija kritikuje zbog nedovoljne spremnosti na kompromis i zbog stila upravljanja, koji smatra previše konfrontacionim. 

RTKLive: Imaju li pravo?

BISERKO: Čak i da imaju, to opet nije suština problema. U svakom slučaju, šta god da su razlozi, mislim da opozicija nije pokazala da razume međunarodne okolnosti koje u ovom trenutku nisu najpovoljnije ni za region, ni za samo Kosovo. 
Kurti i njegove pristalice smatraju da opozicija predstavlja kontinuitet starih političkih struktura i da često stavlja kratkoročne političke interese ispred državnih prioriteta. Baš zato stoji ocena da politička blokada Kosova nije samo posledica ličnih animoziteta prema Kurtiju, već dubljih političkih i strateških razlika o tome kojim putem bi Kosovo trebalo da ide i kako da definiše svoje odnose sa Srbijom, sa Evropskom unijom i uopšte međunarodnom zajednicom. 

Bojim se da bi naredni meseci zaista mogli zavisiti od izborne logike, što dodatno otežava postizanje neophodnog političkog konsenzusa. Kosovo trpi posljedice produžene političke blokade. Institucionalna nestabilnost usporava donošenje važnih odluka, reforme i napredak na evropskom putu, dok istovremeno negativno utiče na ekonomsku klimu i povjerenje građana u politički sistem. Evropski parlament upravo na to upozorava kada govori o 'izgubljenoj godini'.

RTKLive: Ne očekujete, dakle, da će se prilike značajnije stabilizovati nakon 7. juna?

BISERKO: To će zavisiti pre svega od spremnosti političkih aktera da prevaziđu međusobne sukobe i postignu minimum konsenzusa o ključnim državnim prioritetima. Važno je i kakvi će biti izborni rezultati i da li će to trenutnoj vladajućoj većini, ukoliko pobedi, omogućiti veći manevarski prostor.
Ukoliko nakon izbora ne dođe do veće spremnosti na kompromis, postoji rizik da se politička blokada nastavi, što bi dodatno usporilo evropske integracije i dijalog sa Srbijom, koja u datim političkim unutrašnjim okolnostima nije spremna na razgovor, koji se trenutno odvija iza scene i na netransparentan način. Sorenson pokušava da pripremi okvir koji bi ubrzao evropsku integraciju i Kosova i Srbije.

RTKLive: U Izvještaju Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta potvrđuje se značaj dijaloga Kosova i Srbije kao dijela procesa evropskih integracija. Istovremeno, traži se da odgovorni za teroristički napad u Banjskoj budu izvedeni pred lice pravde, uz izraženu zabrinutost zbog izostanka krivičnog gonjenja Milana Radoičića. Koliko je Srbija uopste zainteresovana za nastavak dijaloga, tim prije što uporno ignoriše da sankcioniše Radoičića? 

BISERKO: Postavlja se pitanje da li je taj proces i dalje instrument normalizacije ili je postao okvir u kojem se minimiziraju krizne tačke bez stvarne političke volje za završni sporazum.

Kosovo i Srbija formalno su opredeljeni za evropske integracije, ali je u praksi taj proces sve više opterećen nepoverenjem, incidentima na terenu i odsustvom jasnih mehanizama odgovornosti. Kosovsko društvu i političke elite istinski su okrenute integracijama, dok je u Srbiji aktuelna vlast suštinski nezainteresovana za članstvo u EU, o čemu govori i činjenica da već godinama nema pomaka u reformama i da Srbija sve više naginje autoritarizmu.
Slučaj Banjska je ključni test. 

RTKLIve: U kojem smislu?

BISERKO: Napad iz septembra 2023. godine označen je u većini međunarodnih izveštaja kao ozbiljna bezbednosna eskalacija, a očekivanje da se počinioci i organizatori procesuiraju postalo je i politički i pravni uslov verodostojnosti Srbije u procesu normalizacije. U tom kontekstu, izostanak krivičnog gonjenja Milan Radoičić, uz njegovo pojavljivanje u javnosti i različite političke poruke koje su usledile, u Briselu i delu država članica EU precipira se kao nespremnost Srbije da procesuira Radojičića. Tu se može postaviti i pitanje da li u opštem rasulu kojem svedocimo Vučić ima snagu i moć  za takav poduhvat.
Beograd formalno ostaje okrenut EU - Vučić ne propušta priliku da to istakne, a suštinski traži oslonac u SAD i Kini - jer je to okvir koji otvara vrata evropskim fondovima, političkoj komunikaciji sa EU i održavanju pozicije “konstruktivnog aktera” u regionu. Međutim, Beograd više ne uživa poziciju "konstruktivnog aktera i faktora stabilnosti".

RTKLive: Nego?

BISERKO: Na Beograd se gleda sa podozrenjem. Trebalo bi imati u vidu i da je suštinski problem za Beograd što bi završetak dijaloga u formi pravno-obavezujućeg sporazuma podrazumevao implicitno ili eksplicitno prihvatanje realnosti kosovske državnosti, što je u unutrašnjem političkom kontekstu Srbije i dalje rizično. Vucic je predao Kosovo, ali i dalje upravlja Srpskom listom kako bi dokazao da Kosovo nije sposobno za državnost, dok istovremeno održava narativda je "Kosovo srce Srbije".  U tom smislu, pitanje Banjske nije samo bezbednosno ili pravosudno pitanje, nego i potvrda odsustva političke volje. Dok god ključni slučajevi ostaju nerasvetljeni ili nedovoljno procesuirani, u EU će postojati percepcija da je Srbija u dijalogu više taktički nego strateški.

RTKive: Na prethodnim parlamentarnim izborima Srpska lista nije osvojila svih deset mandata u Skupstini Kosova, iako je predsjednik Vučić forisira. Ima li Nenad Rašić šanse da, u okolnostima jakog političkog pritiska Beograda, ponovi rezultat sa prethodnih izbora? 

BISERKO: Srpska lista je godinama bila politički instrument Beograda na Kosovu, i zato je njen monopol na „svih deset mandata" u funkciji kontrole nad srpskim korpusom, što se postiže pritiscima, ucenama i sl. Na taj način se sprečava svaki pokušaj pluralizacije unutar srpskog političkog korpusa na Kosovu, što bi značilo i manje kontrole nad pregovorima i lokalnim političkim procesima. Nenad Rašić, pak, predstavlja alternativu toj strukturi: on učestvuje u kosovskim institucijama nezavisno od Beograda i zato je politički problem za Srpsku listu. Njegov mandat pokazuje da deo srpskog biračkog tela ipak ne glasa po instrukcijama Beograda i da postoji realna mogućnost da Srbi na Kosovu sami izaberu različite političke predstavnike. Međutim, Rašićev politički prostor je ograničen, jer nema medijsku podršku, ni političku zaštitu koju ima Srpska lista. Mislim da Rašic realno ima šansu da ponovo dobije mandat, što zavisi od izlaznosti Srba na severu Kosova - gde je pritisak Srbije najjači - i političkog pritiska iz Beograda. Rašićev mandat pokazuje da dominacija Beograda nije apsolutna. Bez pritiska iz Srbije, kosovskiSrbi sigurno bi bolje artikulisali svoje interese, svesni da Srpska lista pre svega zastupa interese režima Aleksandra Vučića.

U političkom smislu, Srbi su taoci Beograda, kao što su to bili i Srbi u Hrvatskoj, Crnoj Gori, ali i Bosni i Hercegovini. Na taj način se sprečava konsolidacija ne samo Kosova, već i čitavog regiona. Međutim, mislim da se Srbi polako izvlače iz zagrljaja Beograda i da će sve više težiti samostalnom rešavanju vlastitih interesa. 

 *Tamara Nikčević je saradnica RTK-a i pokriva teme iz regiona